Назад кући

Буђење и брзи доручак

Премеравање кофера и ручне торбе (кофер не сме да буде тежи од 23 кг а ручна торба тежа од 8 кг)

Од стана на периферији града до аеродрома Шереметјево има пола сата вожње (ако нема гужве).

Ако ми је лет у 11:00, на аеродрому би требало да дођем 2 сата раније..

Пошто још имамо времена, идемо око аеродрома, на исток, поред магистрале.

Тачно испред полетно-слетне стазе.

Тамо се скупљају авио спотери.

Е признајем. То ми је била жеља од давнина :)

Постао сам авио спотер.

На сваких 4-5 минута слеће по један авион.

Враћамо се на улаз у аеродром, опраштам се од брата Салета.

Процедуре су строжије овде него на Николи Тесли.

Крећемо. До свиданија руска земљо!

Прилази стјуардеса, дели меније сваком путнику.

Иза мене седе тројица Срба. Враћају се из Аустралије, колико сам добро разумео.
И одмах креће шоу.
Пита друга стјуардеса:
- Изволите, шта желите?
Један каже:
- МЕСО.

- Ресетуј рутер, не ради ти вајерлес, шоферу - добацује један.
Други већ креће да сочно псује.

Наравно да не ради кад се плаћа. Прескупо. Слагаћу, чисто да се види колико је скупо, за 10 МБ коришћења око 30 минута, плаћа се 5 евра.

Сваком путнику је доступан каталог Ер Србије. Ту се може видети чиме флота располаже, које су дестинације, код шер авио компаније и др.

Много је лепше путовати дању.

Чекам ствари пола сата. Узимам кофер а он сав мокар.Осећа се на алкохол
Прође ми кроз главу: Јао она моја флаша вотке се 100% поломила! Сад се све натопило алкохолом..

У Београду, што би рекли Пироћанци - пакл.

Ужасно вруће, на асфалту лагано можеш да пржиш јело.

Код аутобуске станице ме чека друг. И Лола, носим јој пакет од Светлане.
Страх ме да отворим кофер, сав је мокар.
Отварам. Ништа. Суво.
То се неком другом просула вотка.

За 2,5 сата сам стигао, али ме чека пут још 4 сата дугачак.

И то би било то.

Позивам све људе који воле Русију да је посете. Карте за авион су од 200 евра кад је промоција па до 300 евра кад је сезона. Нађите приватни смештај за џ или за неку кинту, јер су хотели скупи. Нађите водиче (бар неколико за сваки случај). Тамо нас чекају добри људи који су спремни да вам помогну и да вам покажу знаменитости.

На мору је понекад досадно, али на оваквом путовању није сигурно. Нећете се покајати!

Опет у Москви - последњи дан

Метро станица Партизанская.

Измаиловски Кремљ

Опет у Москви - претпоследњи дан

После 2 сата одмора у стану, мада путовање Сапсаном није много напорно, крећем.

Остало ми неколико вожњи метроом од пре 10 дана, сада их поново користим.

Сам улазак у метро буди сећања и емоције.

Тај специфичан мирис, говорни аутомат, начин кретања воза... осећај као да сам се вратио кући.

Метро Санкт Петербурга нема тај специфичан мирис. Станице Московског метроа одишу неким чудним мирисом на који се брзо навикнеш. Нека врста устајалог топлог ваздуха.

Метро станица преведено на српски "Трг револуције".

Чекам брата Мишу Е. Он је типични Mосквич, али српски језик зна одлично! Ја се одушевио.
Сусрет као да се знамо 10 година..

Моја жеља је прво да се прошетамо Црвеним Тргом (опет!). Докле више? :)
Једноставно овде шетња не може да досади.

Опет позирање са заставом..
Лењинов маузолеј, Спаска кула, Храм Василија Блаженог..

Сад шетњу препуштам Михајлу.

м. станица Дубровка

Свраћамо у рандом продавницу и купујемо крафт пиво (у последње време појављују се све више и више различитих сорти пива, доброг укуса, сам Миша се чуди да има толико квалитетног пива).

Елем, идемо до једне стамбене зграде. Он куца код и врата зграде се отварају.
- Јел овде живиш?
- Не.
- Како знаш шифру?
- Снашао сам се, одговара уз осмех.

Са другарима често овде свраћа.
Пењемо се на 16. спрат. А затим на кров.

Цитираћу Драгишу Гишу Свиларевића: "Шта ради човек на крову једне високе зграде?"

Ето, ја сам хтео у Питеру да се шетам по крововима зграда, а шетао сам у Москви.

За поподневну блеју са друштвом, лепше место не постоји.
Присетимо се Авакса и Хибрида из "Кад порастем бићу Кенгур"

Иначе, на сликама је река Москва.

У Русији стаклена амбалажа се не враћа. Можеш стаклену флашу да оставиш било где...
За типичног Србина то је помало чудно. Испада да ми више бринемо за екологију...

Идемо даље.
Крутицкое подворье

Споменик културе из 13. века. Испрва као манастир а затим резиденција епископа.

Позван сам у Горки парк, тамо је увек живо. Прво се срећем са Тамаром, а затим и са Светланом која је у пратњи са својим другом, такође плесачем.

У Горком парку често има дешавања, сада је у питању народни плес уз музику уживо. Разне полке, старе руске игре..

Овде играју и старији људи, може се рећи и пензионери, и баш су живахни.

Почиње један стари плес и позивају ме да га и ја играм.

"Полька на троих"

Кораци су лаки.

Врло брзо пролази време..
Близу Парка Горког је метро станица Октябрьская.
Још само сутра :((

Повратак у Москву

Буђење у пола 5.

Доручак, паковање и провера ствари.

Метро ради од 6 ујутру.

Кофер ремонтован. Крећемо.

На Парнасу купујемо жетон за метро, за успомену.

* Нисам споменуо да се за Питерски метро користе жетони или електронска картица (Подорожник) која се допуњује новцем на свакој метро станици. А кад се прислони картица на скенер на улазу у метро, приказује се новац који је остао на картици. У Москви се купују вожње, 5, 10, 20.. Приликом скенирања, види се колико је вожњи остало на картици.

Парнас је доста удаљен од центра, метроом се стиже за пола сата. А онда прелазак на другу линију  која води до м. Мајаковскаја. Тамо је Московски вокзал.

Улазимо на железничку станицу и одмах видим ово чудо.

Сапсан.

Немачка (Сименс) технологија са Руским жигом.

Брзина воза до 290 км/сат, али у већини случајева иде до 200 км/сат.

Дужина регуларног Сапсана је 250 метара (10 вагона) и прима 554 путника, дупли је дужине 500 метара (20 вагона) и прима чак 1108 путника. Дупли Сапсан је ушао у Гинисову књигу рекорда као најдужи брзи воз на свету.

Воз има прву класу, бизнис класу и економску класу. Слично као авион.

За разлику од авиона, овде се храна наплаћује и није баш јефтина за сваког.

Раздаљину између Санкт Петербурга и Москве од 650 км, овај воз пређе за тачно 4 сата.

Воз је почео да саобраћа крајем 2009. године.

Тражим 16. вагон.

Испред улаза у вагон стоји службеник који проверава путнике.

Дајем пасош и чекам реакцију. Ваљда, требало би, можда...ме тамо има :)

Има ме на списку. Добро је..

Е од ове интернет куповине само стресови :)

Карту сам иначе платио 1999 рубаља, купио ми друг из Москве месец и по дана пре путовања.

Иначе, цена карте варира, има доста скупих (ако се купују неколико дана пре путовања). И преко 10 000 рубаља.

Пита ме неки чича да се мења са мном, хоће место да промени у возу. Не не, не желим.

На суседном перону видим ову грдосију од воза. Огромни путнички воз на спрат (двухэтажный поезд). Леп ки уписан. Ех, да ми је прилика да се возим њиме далеко у Сибир :)

Опраштам се од Мише. Хвала брате, за гостопримство, за дружење, за све! Дођи у Србију!
Каже: хоћу.

Улазим са кофером и великом торбом. Ствари нису проблем у возу. Нема ограничења као за авион.
Изнад седишта је велика полица где стаје све. Чак постоји и посебан део у вагону само за ствари.

Седишта окренута контра. Односно воз иде уназад.

Нисам осетио полазак воза! Тако је добро наштелован и изолован. Само благе вибрације.

Овај воз има две успутне станице: Чудово и Бологое. На свакој станици се задржава тачно 1 минут.

Великом брзином пролазимо мала насеља, реке, шуме.
Шта ти је Русија!
Огромно пространство шума и ливада

Кућице су ниске, не знам због чега. Већином дрвене. Највероватније то су викендице (даче) где Руси проводе викенд.

И села Русије су опустела. Већина људи је у градовима.

Успут се питам, како ови Руси суше сено? Па стварно, кад се овде време мења сваки дан.
Шта чувају од стоке? Шта гаје на њивама?

Ливаде и шуме имају довољно.

Обраћам пажњу на екран. Цртани филм. Стављам слушалице Анимирани руски цртани филм.
Неке грозне животиње, чељусти, зуби, канџе, чудовишта, сечива...
Гори и страшнији цртани филм нисам у животу гледао! Ужас!

Поред мене седи млад човек. У оделу. Укључио лаптоп и шаље мејлове. Послован човек.

Сви би ми хтели да будемо пословни људи јел да?  Фино сређени, намирисани, испред компјутера, са великом платом.. Бизнисмени, трговци, брокери..

Водити фирму је огроман стрес. О свему мораш да размишљаш, непроспаване ноћи, прековремени рад, лоша исхрана.

Поред тога, тело тражи физичку активност.
Депресија, стрес, лоша циркулација су болести савременог друштва.

Има једна народна мудрост:
"Zajedničko svim ljudima na svetu jeste to što im je detinjstvo dosadno, žure da odrastu, a potom bi želeli da budu deca. Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje. Što žive kao da nikad neće umreti, a onda umiru kao da nikad nisu živeli"

Све је јасно...

После 4 сата стижем. Ленинградски вокзал. На станици ме чека Вова.
У Москви вруће. А ја у дуксу.

Идемо код њега. На последњој метро станици се срећемо са Вањом, њега већ знам.
Пита ме:
- Сад си видео Питер, видео си Москву, шта желиш да посетиш још?
- Не знам, јел имаш неки предлог?
- Крим. Тамо је много лепо, море, стари градови, утврђења..
- Видећу брате, силне паре сам потрошио, можда следеће године..

Још два дана сам у Москви.

Узгред, јел има неко предлог, где путовати по Русији? Пишите у коментару слободно..

Санкт Петербург - последњи дан

Последњи је дан. Грустно

И поред лошег времена идем у Павловск.

Воља је јача од свега.

Витебски вокзал

Рано је јутро. Тражим билетарницу.

Санкт Петербург - осми дан

Данас биће топао дан без кише.

Размишљам се да ли да идем у Павловск или да шетам градом и посетим Военно-морской музей.... немам водича за Павловск...сви раде, радни дан....шетаћу градом..

Метро станица Невский Проспект, излаз код канала Грибоедова..

Ову метро станицу сам највише користио.

На излазу из метроа види се ова зграда, у приземљу је велика књижара, ту се могу купити сувенири, карте, књиге о Питеру, о свим знаменитостима града, буквално све о граду али и Русији. Али је малкице скупачко..

На последњем спрату је седиште руске друштвене мреже Вконтакте.

Санкт Петербург - дан седми

Данас је велики празник. Силазак Светог Духа на Апостоле. У народу познат под именом Тројица.

Литургија у Казанском храму почиње у 10:00.

Санкт Петербург - шести дан

Треба кофер поправити...

Дајем новце мом домаћину да промени на рубље и да плати замену точкова на коферу.

А ја журим на екскурзију коју ми је Дарија препоручила.

Екскурзија у Петропавловској тврђави.

Санкт Петербург - пети дан

Због синоћњег посматрања отварања мостова, данас касније идем у шетњу.

Треба се наспавати.

Идем по плану.

Данас - Кронштадт.

Метро станица Проспект Просвешенија.

Санкт Петербург - четврти дан

За данас су метеоролози најавили кишу.
Дакле, идемо у музеје..
Срећем се са Љошом. Он је данас мој водич.

Топло и лепо јутро отежава чињеница је већ у 10 сати ујутру огроман ред испред Эрмитаж-а. Чекали смо сат времена да купимо карту.

Док чекамо у реду, разговарамо брат Љоша и ја о политици, економији и историји два народа.