Повратак у Москву

Буђење у пола 5.

Доручак, паковање и провера ствари.

Метро ради од 6 ујутру.

Кофер ремонтован. Крећемо.

На Парнасу купујемо жетон за метро, за успомену.

* Нисам споменуо да се за Питерски метро користе жетони или електронска картица (Подорожник) која се допуњује новцем на свакој метро станици. А кад се прислони картица на скенер на улазу у метро, приказује се новац који је остао на картици. У Москви се купују вожње, 5, 10, 20.. Приликом скенирања, види се колико је вожњи остало на картици.

Парнас је доста удаљен од центра, метроом се стиже за пола сата. А онда прелазак на другу линију  која води до м. Мајаковскаја. Тамо је Московски вокзал.

Улазимо на железничку станицу и одмах видим ово чудо.

Сапсан.

Немачка (Сименс) технологија са Руским жигом.

Брзина воза до 290 км/сат, али у већини случајева иде до 200 км/сат.

Дужина регуларног Сапсана је 250 метара (10 вагона) и прима 554 путника, дупли је дужине 500 метара (20 вагона) и прима чак 1108 путника. Дупли Сапсан је ушао у Гинисову књигу рекорда као најдужи брзи воз на свету.

Воз има прву класу, бизнис класу и економску класу. Слично као авион.

За разлику од авиона, овде се храна наплаћује и није баш јефтина за сваког.

Раздаљину између Санкт Петербурга и Москве од 650 км, овај воз пређе за тачно 4 сата.

Воз је почео да саобраћа крајем 2009. године.

Тражим 16. вагон.

Испред улаза у вагон стоји службеник који проверава путнике.

Дајем пасош и чекам реакцију. Ваљда, требало би, можда...ме тамо има :)

Има ме на списку. Добро је..

Е од ове интернет куповине само стресови :)

Карту сам иначе платио 1999 рубаља, купио ми друг из Москве месец и по дана пре путовања.

Иначе, цена карте варира, има доста скупих (ако се купују неколико дана пре путовања). И преко 10 000 рубаља.

Пита ме неки чича да се мења са мном, хоће место да промени у возу. Не не, не желим.

На суседном перону видим ову грдосију од воза. Огромни путнички воз на спрат (двухэтажный поезд). Леп ки уписан. Ех, да ми је прилика да се возим њиме далеко у Сибир :)

Опраштам се од Мише. Хвала брате, за гостопримство, за дружење, за све! Дођи у Србију!
Каже: хоћу.

Улазим са кофером и великом торбом. Ствари нису проблем у возу. Нема ограничења као за авион.
Изнад седишта је велика полица где стаје све. Чак постоји и посебан део у вагону само за ствари.

Седишта окренута контра. Односно воз иде уназад.

Нисам осетио полазак воза! Тако је добро наштелован и изолован. Само благе вибрације.

Овај воз има две успутне станице: Чудово и Бологое. На свакој станици се задржава тачно 1 минут.

Великом брзином пролазимо мала насеља, реке, шуме.
Шта ти је Русија!
Огромно пространство шума и ливада

Кућице су ниске, не знам због чега. Већином дрвене. Највероватније то су викендице (даче) где Руси проводе викенд.

И села Русије су опустела. Већина људи је у градовима.

Успут се питам, како ови Руси суше сено? Па стварно, кад се овде време мења сваки дан.
Шта чувају од стоке? Шта гаје на њивама?

Ливаде и шуме имају довољно.

Обраћам пажњу на екран. Цртани филм. Стављам слушалице Анимирани руски цртани филм.
Неке грозне животиње, чељусти, зуби, канџе, чудовишта, сечива...
Гори и страшнији цртани филм нисам у животу гледао! Ужас!

Поред мене седи млад човек. У оделу. Укључио лаптоп и шаље мејлове. Послован човек.

Сви би ми хтели да будемо пословни људи јел да?  Фино сређени, намирисани, испред компјутера, са великом платом.. Бизнисмени, трговци, брокери..

Водити фирму је огроман стрес. О свему мораш да размишљаш, непроспаване ноћи, прековремени рад, лоша исхрана.

Поред тога, тело тражи физичку активност.
Депресија, стрес, лоша циркулација су болести савременог друштва.

Има једна народна мудрост:
"Zajedničko svim ljudima na svetu jeste to što im je detinjstvo dosadno, žure da odrastu, a potom bi želeli da budu deca. Što troše zdravlje da bi stekli novac, pa potom troše novac da bi vratili zdravlje. Što žive kao da nikad neće umreti, a onda umiru kao da nikad nisu živeli"

Све је јасно...

После 4 сата стижем. Ленинградски вокзал. На станици ме чека Вова.
У Москви вруће. А ја у дуксу.

Идемо код њега. На последњој метро станици се срећемо са Вањом, њега већ знам.
Пита ме:
- Сад си видео Питер, видео си Москву, шта желиш да посетиш још?
- Не знам, јел имаш неки предлог?
- Крим. Тамо је много лепо, море, стари градови, утврђења..
- Видећу брате, силне паре сам потрошио, можда следеће године..

Још два дана сам у Москви.

Узгред, јел има неко предлог, где путовати по Русији? Пишите у коментару слободно..