понедељак, 15. август 2016.

Санкт Петербург - последњи дан

Последњи је дан. Грустно
И поред лошег времена идем у Павловск.
Воља је јача од свега.

Витебски вокзал


Рано је јутро. Тражим билетарницу.


На спрату чекам више од сата (погодило се да шалтер радница има паузу). Кад сам дошао на ред, схватам да сам погрешио шалтер. Ово је шалтер за међуградске и међународне линије..
Службеница ми објашњава где је шалтер за приградске линије.
Кад сам пронашао шалтер, купио сам карту за мање од 5 минута. Цена карте 52 рубље.

Улазим у воз. Питам једну жену јел овај воз иде до Павловска, да не погрешим.
Каже: любой поезд едет до Павловска.
Хoрoшо.
Инсталирао сам апликацију на телефону yandex trains. Врло корисна стварчица.

Ту је и порука путницима да се не наслањају на врата воза


После 40 мин стижем.


Улаз у парк Павловск је одмах поред железничке станице.

Улазница око 100 руб, не сећам се тачно.
У парку је пуно питомих голуба. И веверица. Руси их зову "белка". Људи их хране лешницима.


Парк је велики.




Ситна киша роси......деда траву коси а баба му воду носи. Неее тако :)
Ситна киша роси, па стане, па поново, сваких 2 минута вадиш кишобран. Ево још неких слика:









Дуго шетам и не налазим Павловски дворац. После два сата шетње налазим га. Он се налази на југу парка





Ево ценовника..


Размишљам. Скупо је.
Хајде да сачувам неки динар.


 
Прошетаћу још мало по парку и враћам се у град.
Тмуран је и кишовит дан па нема шетача. Верујем да је викендом овде пуно људи.

Понео сам храну за белке, мало ћу се играти с њима. У стопу ме прате и голубови :)



Веверице су пажљиве. Ако им дајеш храну, узимају и одмах беже.
Тешко их је фотографисати.



Враћам се. Купујем карту до Питера (52 руб) и улазим на станицу.
Руски возови су прецизни ко Швајцарски сат.
Хтео сам лично да проверим.
Гледам на сат, гледам шта пише на карти за воз.
Воз је тачно на време стигао на станицу!
Алал вера братани!


Није неки комфор у њему, али ради свој посао. И пуно људи њиме путује.
Основно средство превоза у Русији је воз.
Гледао сам карту Русије, врло мало аутопута имају: око Москве, око Питера, северно од Твера и мало око Вороњежа.


Стижем на Витебски вокзал и нешто касније се срећем са братом Мишом на м. Технологически Институт.

Води ме на "шаверму".. Шта је то?

Пролазимо поред његовог универзитета.
Код нас један град има један универзитет који има више факултета. У Русији у једном граду има више универзитета који имају различите смерове..
Нисам баш разумео како то функционише али добро..


Ево је шаверма


Јело од меса, кромпира, салате и зачина. Са хлебом. Цена 150 руб.
Нешто као грчки гирос.

Није лоше, укусно.

Али искрено, наша домаћа храна нема конкуренцију.
Онај наш домаћи хлеб, тек извађен из шпорета на дрва, пуњене паприке, суво месо, домаћи тврди сир, запржен пасуљ и кромпир... ништа слађе нема.

А ово је фаст фуд.

И што ме терате да пишем о храни, ево већ ми се једе..........

Тражимо театар "Кишe".
Канал реке Фонтанке.
Има нека представа.
Позвала ме Ирина Ж.

Успут ми Миша показује ово:


Овде поштари имају велики проблем како да нађу адресу. Ко би се снашао са овим бројевима који уопште немају реда.
Прилазимо другом улазу у зграду и поново иста ствар. Бројеви помешани..

Ево га театар. Улазница је резервисана. Ја треба само да платим 250 руб.


Улазим сам. Миша иде кући.
Добијам столицу и чекам да представа почне. Мало позориште.

Чим је кренула представа, изненађење. Мој водич, жена која ме је водила заправо глуми овде. То нисам знао.

Представа је стварно била одлична. Више кратких прича, из обичног живота, са око 15 глумаца, много комичних ситуација.

Чак су говорили и једноставним језиком тако да сам више од половине представе разумео..

Нисам се покајао што сам ово видео. Леп завршетак..

Одлазим у стан и пакујем ствари. Кофер је ремонтован и спреман за пут.

Нема коментара:

Постави коментар