После 2 сата одмора у стану, мада путовање Сапсаном није много напорно, крећем.
Остало ми неколико вожњи метроом од пре 10 дана, сада их поново користим.
Сам улазак у метро буди сећања и емоције.
Тај специфичан мирис, говорни аутомат, начин кретања воза... осећај као да сам се вратио кући.
Метро Санкт Петербурга нема тај специфичан мирис. Станице Московског метроа одишу неким чудним мирисом на који се брзо навикнеш. Нека врста устајалог топлог ваздуха.
Метро станица преведено на српски "Трг револуције".
Чекам брата Мишу Е. Он је типични Mосквич, али српски језик зна одлично! Ја се одушевио.
Сусрет као да се знамо 10 година..
Моја жеља је прво да се прошетамо Црвеним Тргом (опет!). Докле више? :)
Једноставно овде шетња не може да досади.
Опет позирање са заставом..
Лењинов маузолеј, Спаска кула, Храм Василија Блаженог..
Сад шетњу препуштам Михајлу.
м. станица Дубровка
Свраћамо у рандом продавницу и купујемо крафт пиво (у последње време појављују се све више и више различитих сорти пива, доброг укуса, сам Миша се чуди да има толико квалитетног пива).
Елем, идемо до једне стамбене зграде. Он куца код и врата зграде се отварају.
- Јел овде живиш?
- Не.
- Како знаш шифру?
- Снашао сам се, одговара уз осмех.
Са другарима често овде свраћа.
Пењемо се на 16. спрат. А затим на кров.
Цитираћу Драгишу Гишу Свиларевића: "Шта ради човек на крову једне високе зграде?"
Ето, ја сам хтео у Питеру да се шетам по крововима зграда, а шетао сам у Москви.
За поподневну блеју са друштвом, лепше место не постоји.
Присетимо се Авакса и Хибрида из "Кад порастем бићу Кенгур"
Иначе, на сликама је река Москва.
У Русији стаклена амбалажа се не враћа. Можеш стаклену флашу да оставиш било где...
За типичног Србина то је помало чудно. Испада да ми више бринемо за екологију...
Идемо даље.
Крутицкое подворье
Споменик културе из 13. века. Испрва као манастир а затим резиденција епископа.
Позван сам у Горки парк, тамо је увек живо. Прво се срећем са Тамаром, а затим и са Светланом која је у пратњи са својим другом, такође плесачем.
У Горком парку често има дешавања, сада је у питању народни плес уз музику уживо. Разне полке, старе руске игре..
Овде играју и старији људи, може се рећи и пензионери, и баш су живахни.
Почиње један стари плес и позивају ме да га и ја играм.
"Полька на троих"
Кораци су лаки.
Врло брзо пролази време..
Близу Парка Горког је метро станица Октябрьская.
Још само сутра :((
Остало ми неколико вожњи метроом од пре 10 дана, сада их поново користим.
Сам улазак у метро буди сећања и емоције.
Тај специфичан мирис, говорни аутомат, начин кретања воза... осећај као да сам се вратио кући.
Метро Санкт Петербурга нема тај специфичан мирис. Станице Московског метроа одишу неким чудним мирисом на који се брзо навикнеш. Нека врста устајалог топлог ваздуха.
Метро станица преведено на српски "Трг револуције".
Чекам брата Мишу Е. Он је типични Mосквич, али српски језик зна одлично! Ја се одушевио.
Сусрет као да се знамо 10 година..
Моја жеља је прво да се прошетамо Црвеним Тргом (опет!). Докле више? :)
Једноставно овде шетња не може да досади.
Опет позирање са заставом..
Лењинов маузолеј, Спаска кула, Храм Василија Блаженог..
Сад шетњу препуштам Михајлу.
м. станица Дубровка
Свраћамо у рандом продавницу и купујемо крафт пиво (у последње време појављују се све више и више различитих сорти пива, доброг укуса, сам Миша се чуди да има толико квалитетног пива).
Елем, идемо до једне стамбене зграде. Он куца код и врата зграде се отварају.
- Јел овде живиш?
- Не.
- Како знаш шифру?
- Снашао сам се, одговара уз осмех.
Са другарима често овде свраћа.
Пењемо се на 16. спрат. А затим на кров.
Цитираћу Драгишу Гишу Свиларевића: "Шта ради човек на крову једне високе зграде?"
Ето, ја сам хтео у Питеру да се шетам по крововима зграда, а шетао сам у Москви.
За поподневну блеју са друштвом, лепше место не постоји.
Присетимо се Авакса и Хибрида из "Кад порастем бићу Кенгур"
Иначе, на сликама је река Москва.
У Русији стаклена амбалажа се не враћа. Можеш стаклену флашу да оставиш било где...
За типичног Србина то је помало чудно. Испада да ми више бринемо за екологију...
Идемо даље.
Крутицкое подворье
Споменик културе из 13. века. Испрва као манастир а затим резиденција епископа.
Позван сам у Горки парк, тамо је увек живо. Прво се срећем са Тамаром, а затим и са Светланом која је у пратњи са својим другом, такође плесачем.
У Горком парку често има дешавања, сада је у питању народни плес уз музику уживо. Разне полке, старе руске игре..
Овде играју и старији људи, може се рећи и пензионери, и баш су живахни.
Почиње један стари плес и позивају ме да га и ја играм.
"Полька на троих"
Кораци су лаки.
Врло брзо пролази време..
Близу Парка Горког је метро станица Октябрьская.
Још само сутра :((
Нема коментара:
Постави коментар