петак, 7. октобар 2016.

Опет у Москви - последњи дан

Метро станица Партизанская.




Измаиловски Кремљ



Водич - другарица Вера.






Велики дворац унутар кога се одржавају манифестације, прослављају празници а користи се и за венчања. Унутра постоји матичар (они то зову ЗАГС).








Улазимо у једну малу галерију и случајно видимо ово:



Свака част уметнику, сетио се наших динара..

Дакле, овде се и венчавају младенци. Ево једног пара.


Сад, када је у питању просечни србенда, он очекује грају, пуно људи (200-300), пуцњаву, коло, ракију,  сватове, трубаче, игру до зоре и слично. Темпира форму да се "олеши" баш на свадби.  Очекује кафану или као раније - шатор.

Али не. Ништа од тога.

Кажем ја Вери: "па ови као да су пошли у позориште или биоскоп". Неколико људи, обукли се лепо и кренули у позориште.

Каже, овде је све скупо, нема ресторана, музике, венчања су са најближом родбином (најчешће родитељи и најближи пријатељи).

Метропола бајо.

Неколико фотографија, без галаме и алкохола. И готово.
Мени ово више личи на развод него на венчање..

Мислим се, од наше свадбе нема ништа боље.. џабе новци кад не умемо ни да се провеселимо ко људи..

Музеј вотке.









Ту је и наша ракија


Ослобађам Веру, до вечери.
Срећем се са Сашом близу метро станице Бауманскаја.
Води ме на "хас", да ручамо.





Релативно скупо.
И не баш квалитетно.
Али тако се хране људи.

Обећао сам раније Саши да ћу код њега да преспавам. Идемо до Вове по моје ствари.


Улица између Московског Кремља и реке Москве је препуна аутомобила. Изгубили смо скоро читав сат. Дангуба за медаљу.


-Шта је ово? Питам Сашу.
-Вештачка ски стаза. Унутра је снег.
-Сад, у сред лета?
-Да.
-Све има у Москви.. примећујем
-Не, све има у Дубаију, каже он уз смех.


Једна од мојих великих жеља је била да посетим музеј ратног ваздухопловства у Монину.
Међутим, то је далеко од града и гужве у саобраћају су велике.
Читајући коментаре шта даље посетити у Москви, неко је написао: "Музеј Вадима Задорожного"

Идемо тамо.
Уместо на исток Москве (Монино), идемо на запад града, у једном приградском насељу.

Дакле, "Музеј технике Вадима Задорожного"

Приватни музеј.

Стигли смо колима, пола сата вожње.



 Слике говоре више од хиљаду речи:

































Враћамо се убрзано у град, јер у 18:30 почиње циркуска представа. Кофере остављам у ауто, журим на најближу метро станицу и правац метро станица "Цветни Булевар".

Дан је кратак а тако пуно тога има да се види у оваквом граду...


И ево нас.

Циркус

Карте је Вера купила месец дана раније. Билет - 500 рубаља.
А било је и скупљих, 1000 руб или 2000 руб.

Никад нисам био у циркусу....



Лииииии


На представи није било само Руса. Било је доста Кинеза, чак и Арапи (жене у оне аљинке њине)







Наступи са мачкама, псима, мајмунима, слоновима, камилама, акробате на жицама, комедијаши... Слонови су изузетно паметне животиње!

Цела представа је трајала дуго, биле су 2-3 паузе.
А на паузама, у холу испред дворане, животиње.
Сликање са тигром - папрено скупо!





Кад је занимљиво, време лети.
Готово.
Опраштам се од Вере, хвала пуно за све!

Метро станица  "Пятницкое шоссе", последња станица плаве линије Московског Метрополитена.

Туга помешана са радошћу...сутра идем кући а шта сам све видео...

Колима идемо до Сашиног стана.
Спавањац..

Нема коментара:

Постави коментар