Данас је велики празник. Силазак Светог Духа на Апостоле. У народу познат под именом Тројица.
Литургија у Казанском храму почиње у 10:00.
Унутра свечано.
Пуно народа.
У храму се налази и чудотворна икона Богородице - Казанска.
Казанская икона Божией Матери
Ево неколико цитата из књиге "Западни пут у Апокалипсу" - Јуриј Ј. Воробјовски (коју сам игром случаја и читао), верујем да ће бити занимљиви:
Na sličan način je u Drugom svetskom ratu spasena Rusija. U trenucima kada je Staljin ozbiljno razmišljao o predaji Lenjingrada, održana je prepiska između mitropolita Livanskih gora Ilije i njega. Staljin je prihvatio postupke za spas Rusije koje mu je saopštio mitropolit.
„Da se Lenjingrad ne sme predati, da se sveštenici moraju vratiti sa frontova i iz tamnica, i da moraju početi sa vršenjem službe Božije, da hramovi moraju biti otvoreni, da čudotvorna ikona Kazanske Bogomajke mora biti proneta u litijama oko grada, i tada ni jedan neprijatelj neće stupiti na tu svetu zemlju… Pred Kazanskom ikonom treba da bude služeno Bogosluženje u Moskvi, a potom i u Staljingradu, koji ne sme da se preda neprijatelju. Kazanska ikona mora da prati vojsku sve do granica Rusije…“.
Pisma mitropolita Ilije i Staljina se i dan danas čuvaju u moskovskim arhivima. Staljin je ispunio sve zahteve – Rusija je spasena
Служба је трајала 2,5 сата.
Пуно правих православаца.
Поред мене је била једна жена са три детета, повела их на службу. Деца ко деца, досадно им, галаме, немирна али слушају мајку.
Свака част. Још има исправних жена и девојака.
У 13:00 треба да се сретнем са Оксаном. Чека ме на м. станици Ладожскаја.
Зна српски. Дуго нисам на српском разговарао.
Идемо аутом у село Пушкин, такозвано Царско Село, ван града.
Други начин да се дође до Царског села Пушкин је воз. Електрични воз, Витебски вокзал
Царско село, имање и комплекс резиденција руске царске породице настало је у XVIII веку, налази се 26 километара јужно од Санкт Петербурга. То је била летња резиденција царице Катарине Велике.
Место је добило име и Пушкин јер је почетком XIX века, Александар Сергејевич Пушкин овде студирао на Лицеју.
Насеље није велико, али паркинг је проблем да се нађе.
Улазница за парк (Екатерински парк) је 120 руб.
Улазница за Янтарную комнату (Ћилибарску собу) односно Екатеринский дворец је 580 руб.
Мало скупо али вреди сваку пару. Ово се виђа можда једном у животу.
Испред дворца - велики ред. Чекали смо сат времена да купимо улазницу.
Навикли Срби да им је све близу, да не чекају у реду нигде... Али ово је Русија бато..
Још сат времена смо чекали да би ушли у дворац. Иако је кишни дан, недеља, сви долазе да виде ћилибарску собу.
После дужег чекања (ноге уморне, очи полузатворене, по жаргонски "смор"), ево нас!
На улазу у дворац се добија аудио опрема, слушалице и испред групе иде жена и објашњава појединости о дворцу. На ципелама се стављају улошци.
Палата Катарине Велике садржи бројне повезане просторије које одишу луксузом, од паркета, свилом прекривених зидова до осликаних и позлаћених плафона. Скоро све просторије су украшене богатим драгуљима и вредним уметничким делима.
Дворац су нацисти девастирали у другом рату. После смрти Стаљина, 1953. почели су радови на обнови.
Најимпресивнија соба унутар палате је ћилибарска соба. Пуна полудрагог камена. Оригинална соба је изгубљена, јер ју је нацистичка војска демонтирала приликом повлачења.
Неки сматрају да је завршила на дну мора услед потапања бродова који су превозили драгоцености.
*ово је слична прича са нашим златом из другог св. рата и кипарским парама..
Таман сам кренуо да фотографишем ћилибарску собу, али једна од запослених ми руком показује да искључим телефон. Штета.
Али унутра је прелепо!
Још једном кажем, док смо ми робовали под Турцима, плаћали десетак (данак, харач, како год..), Руси су организовали балове по палатама, пили вино, живели раскошно (мислим на бојаре и племство). Обични Руси су само били слободни, што је Србин у то време могао само да сања..
После сат времена шетње, уз бесплатни аудио водич, излазимо и крећемо ка ауту.
Успут наилазим на овакву кућу, вероватно је нека традиционална руска кућа..
Док се враћамо у град колима, разговарамо како је живети на селу код нас, како се села празне, како нема девојака итд. Жена ме разуме јер је једно време и она живела код нас у једној малој општини..
Ауто леп. Нов? Нов. Није полован него баш нов? Да, 10 дана стар.
Код нас "ново" је релативна ствар. Постоји ново и "ново"..
Каже, не исплати се куповати полован иако би људи желели. Главни разлог је со и ризла на путевима Санкт Петербурга. Зиме су дуге, често се баца со и брзо (кроз само неколико година) ауто кородира.. Ново је ипак ново..
Води ме жена на састанак Српског клуба у ком Руси уче српски језик.
Састанак је у ресторану Српска кухиња. Тамо сам већ био, хехе
Опет конобар Илија.
На састанку поред мене и Оксане, још две жене и једна девојка.
Добро говоре српски.
Кажу да у Питеру постоји још један српски ресторан.. Браво Србенде, има вас свуда..
После пријатног разговора, испраћају ме до прве метро станице.
Још два дана........
Нема коментара:
Постави коментар