Субота.
Метро станица Кропоткинскаја.
Данас све препуштам водичу. Где ме води, води ме.
На излазу из метро станице види се Храм Христа Спаситеља.
Галерија уметности Зураб Церетели.
Зураб је совјетски и руски уметник, сликар, скулптор, Рођен у Грузији, 1934. године. Има велику галерију која је сада музеј.
Галерија ради од 12 сати, мало смо поранили.
Улаз 300 рубаља.
Само ћутим и следим упутства.
Нисам неки познавалац уметности, мада у галерији ми се свидело.
Ево неких слика па просудите.
Скулптуре личе као да су од бакра, или неког другог метала. Огромне.
Сва моја пажња је била усмерена на следећој скулптури. Царска породица Романов. Сви жмуре. Иза њих на зиду пише година њиховог мучког и кукавичког убиства 1918. И трагови од метака. А они у мирном и достојанственом положају. Њих је канонизовала руска црква и убројила у свете мученике.
Убијени су у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године у Јекатеринском Ипатијевском дому.
"Ако сам ја сметња за срећу Русије, и ако ме све друштвене силе које су сада на њеном челу моле да напустим престо, ја сам спреман да то учиним. Спреман сам не само да се одрекнем царства, него и да свој живот дам за отаџбину"
Ту је и чика Путин. Представљен као џудо борац.
У овој просторији стичу се прва знања и вештине сликања.
Овде смо завршили посету галерији.
Мало више вожње метроом и ето нас.
Метро станица Сходненская.
Љубичаста линија метроа.
Музеј поморске флоте Русије.
Крај обале Тушинског резервоара воде усидрена подморница пројекта 641Б, назива Б-396 или Подводная лодка Б-396.
Улазница 300 рубљи.
Уау!
Овај тип подморнице користи 3 дизел-електрична мотора укупне снаге 4.6 MW. Дужине је 91 метар а може да прими 62 морнара. Коришћена је у Црном Мору и Северној Флоти.
Од укупно направљених 18 подморница, активна је само једна.
У предњем делу подморнице се налазе торпеда и лансирне цеви.
Ту су кабине за особље, кухиња, радни столови и командно-комуникационе кабине.
Пошто се екскурзија плаћа, и изводи се само одређеним терминима, решили смо да сами прошетамо.
Један добри чича, чувар подморнице, нам је објашњавао појединости, показивао како се користе неки инструменти и тако даље.
Колико сам разумео, из овог резервоара се вода вади и пречишћава а затим њоме се снабдевају насеља водом.
Поред подморнице, овде се може видети и транспортно-десантни авион "Орленок".
Стижемо у стан. Сусрећем се поново са познатим људима, топла породична атмосфера. Да мало напунимо батерије после дуге шетње :)
Са синчићем се играмо, одмах ме је препознао и сада смо најбољи другари.
Води ме Саша недалеко од зграде, крај неке шумице. Понео месо и ћумур. Роштиљамо и забављамо се сва тројица. Синчић само скаче по барицама, већ је сав блатњав :)
Кишни дан. А пошто је кишни дан, онда идемо у музеје.
Видећу се поново са другарицом Вером, која ми је прошлог пута много места у Москви показала, потрошила доста свог времена, помагала око куповине карата за музеје (јер за странца карта је скупља). Просто речено: малађец!
Угошћен, испоштован, помогнут на све начине.... нет слов.
Али идемо даље.
Метро станица Кропоткинскаја.
Данас све препуштам водичу. Где ме води, води ме.
На излазу из метро станице види се Храм Христа Спаситеља.
Галерија уметности Зураб Церетели.
Зураб је совјетски и руски уметник, сликар, скулптор, Рођен у Грузији, 1934. године. Има велику галерију која је сада музеј.
Галерија ради од 12 сати, мало смо поранили.
Улаз 300 рубаља.
Само ћутим и следим упутства.
Нисам неки познавалац уметности, мада у галерији ми се свидело.
Ево неких слика па просудите.
Скулптуре личе као да су од бакра, или неког другог метала. Огромне.
Сва моја пажња је била усмерена на следећој скулптури. Царска породица Романов. Сви жмуре. Иза њих на зиду пише година њиховог мучког и кукавичког убиства 1918. И трагови од метака. А они у мирном и достојанственом положају. Њих је канонизовала руска црква и убројила у свете мученике.
Убијени су у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године у Јекатеринском Ипатијевском дому.
"Ако сам ја сметња за срећу Русије, и ако ме све друштвене силе које су сада на њеном челу моле да напустим престо, ја сам спреман да то учиним. Спреман сам не само да се одрекнем царства, него и да свој живот дам за отаџбину"
Ту је и чика Путин. Представљен као џудо борац.
У овој просторији стичу се прва знања и вештине сликања.
Овде смо завршили посету галерији.
Мало више вожње метроом и ето нас.
Метро станица Сходненская.
Љубичаста линија метроа.
Музеј поморске флоте Русије.
Крај обале Тушинског резервоара воде усидрена подморница пројекта 641Б, назива Б-396 или Подводная лодка Б-396.
Улазница 300 рубљи.
Уау!
Овај тип подморнице користи 3 дизел-електрична мотора укупне снаге 4.6 MW. Дужине је 91 метар а може да прими 62 морнара. Коришћена је у Црном Мору и Северној Флоти.
Од укупно направљених 18 подморница, активна је само једна.
У предњем делу подморнице се налазе торпеда и лансирне цеви.
Ту су кабине за особље, кухиња, радни столови и командно-комуникационе кабине.
Пошто се екскурзија плаћа, и изводи се само одређеним терминима, решили смо да сами прошетамо.
Један добри чича, чувар подморнице, нам је објашњавао појединости, показивао како се користе неки инструменти и тако даље.
Колико сам разумео, из овог резервоара се вода вади и пречишћава а затим њоме се снабдевају насеља водом.
Поред подморнице, овде се може видети и транспортно-десантни авион "Орленок".
Уморили смо се мало од шетње. И гладни смо.
Идемо на четврти спрат једног тржног центра у близини овог музеја да презалогајимо нешто.
Храна и није толико скупа, могу се наручити бизнис ланчеви за мале новце. Али није претерано ни квалитетна. Све је попут фаст фуда. Али нама је важно да што јефтиније једемо.
Ту чекам Сашу да идем код њега у госте. Обећао сам :)
Насеље близу Москве, северозападно.
Пре тога идемо у вееелики мега маркет да купимо ситнице. Онолики маркет никад нисам видео. Лагано би се изгубио. Једва налазимо једно паркинг место. Милион возила на паркингу.
На путу до стана пролазимо поред једне ракете у једном дворишту. Вероватно је неки ПВО ракетни систем у питању, рани совјетски.
Стижемо у стан. Сусрећем се поново са познатим људима, топла породична атмосфера. Да мало напунимо батерије после дуге шетње :)
Са синчићем се играмо, одмах ме је препознао и сада смо најбољи другари.
Води ме Саша недалеко од зграде, крај неке шумице. Понео месо и ћумур. Роштиљамо и забављамо се сва тројица. Синчић само скаче по барицама, већ је сав блатњав :)
Руси то зову шашљик. Мислио сам да је то ћевап. Али није баш. Ћевап се прави од млевеног меса које се после тога обликује, а шашљик од обичног меса које се само насече на парчиће.
Овакав начин спремања шашљика (у природи на ватри) је јако популаран међу младима. Као код нас пљеске и ћевапи.
Јако је укусно испало. Ево и сад ми се једе.
Касно је. У добром друштву брзо време пролази.
Дајем новац Саши који ми је купио преко интернета повратну карту за воз Мос-Спб и Спб-Мос. Све укупно око 50 евра. Карта је електронска. Само број пасоша ти треба.
Враћа ме брат Саша кући. Треба се наспавати..
Нема коментара:
Постави коментар