За данас су метеоролози најавили кишу.
Дакле, идемо у музеје..
Срећем се са Љошом. Он је данас мој водич.
Топло и лепо јутро отежава чињеница је већ у 10 сати ујутру огроман ред испред Эрмитаж-а. Чекали смо сат времена да купимо карту.
Док чекамо у реду, разговарамо брат Љоша и ја о политици, економији и историји два народа.
Улазница 400 рубаља.
Испред улаза постоје и аутомати где се могу купити карте, без чекања у реду, али је цена 600 руб.
У приземљу постоји камерохранение (депо) где остављамо ствари.
На улазу црвени тепих. Ки да смо звезде Холивуда.
Одмах да наведем: музеј је ОГРОМАН. Преко 3 милиона експоната. Ако би сваки експонат посетилац посматрао 1 минут, требаће му 8 година да све види.
Мој друг Љоша је већ посећивао Ермитаж и води ме да видим само најважније експонате.
На улазу се добија и шема музеја. Без ње, лагано можеш да се изгубиш.
Мада, и са њом је тешко орјентисати се у простору.
Пошто слике говоре више од речи, ево неких слика:
Тако велики и скуп музеј а прозори им нису поправљани :)
Наравно, ту је последњи руски цар.
Кутузов:
Часы "Павлин". Преко 200 година стар часовни механизам у облику пауна (прављен 70-тих година 18. века који и даље ради).
Поглед на двориште Ермитажа.
Мадонна с младенцем.
Овде смо завршили посету. Око 2 сата ходања.
Идемо пешке Невским Проспектом, тражимо ланац ресторана "Столовая Nо1" да једемо.
Успут, наилазим на ову таблу:
Приликом опсаде града вршено је свакодневно бомбардовање града артиљеријом. Да би се грађани заштитили од граната, склањали су се иза зграда. Ова табла стоји испред зграде (тротоар са десне стране улице Невски Проспект гледано у смеру према центру града) и тај део улице је био опаснији од леве стране улице јер је био отворенији па самим тим и изложен директном погодку граната из топова.
Поред Казанског сабора, у улици Невски Проспект постоји ресторан " Столовая Nо1". Такорећи у подруму зграде. Али гужва је и одустајемо.
Напољу страшан пљусак.
Мој кишобран је мали и сав сам покисао..
Трчећи улазимо у продавницу књига поред канала Грибоједова која је пуна људи који су побегли од кише. Сушићу се наредних сат времена..
Пљусак стаје и идемо у други ресторан " Столовая Nо1 ". Поред канала Грибоједова.
Оброк је плаћен 152 рубље (1 рубља=1,7 динара).
И овај ресторан је у сутурену зграде. Чист, сређен, музика, на зидовима слике. Већина радника су азијати. За овако велики град-јефтино.
Ливењ (тако руси кажу пљусак) је прошао и идемо у Руски музеј.
Време се у граду мења на сваких пола сата. Тек што стане киша, разведри се небо и као да није ни падала.. Врло чудно време..
Улазница за Руски музеј је 300 рубаља ако си Рус, ако си странац 450.
Ћутим и слушам инструкције.
Мислио сам да ми се неће допасти овај музеј, Ермитаж је ипак Ермитаж. Али пуно сам се преварио.
Поред тога што је мање људи, Руски музеј садржи слике и експонате само руских уметника. И то каквих уметника!
Свака слика своју причу има. Углавном, мотиви су узети из обичног живота Руса.
Опроштај од породице и укрцавање на воз за фронт.
Литија
Несрећна девојка која се под принудом удаје за старца
Деца просе на улици
Црвени трг пре много година
Ово је само део поставке.
Растајем се са Љошом, прошетаћемо још неки пут по граду.
На излазу из метро станице "Невски Проспект", код канала Грибоедова, среће ме Дарья.
Води ме на концерт оргуља.
Бар тако је требало да буде.
Међутим.
Док разговарамо и чекамо свирку, чујемо неку беседу.
Клупе су као у католичком храму.
Чујем беседника, помиње грех, Исуса Христа..
Постаје ми чудно...
Где смо ми дошли?
Ушли смо у Протестантску цркву!
А ми се разгаламили, причамо како је леп Питер. А људи слушају..
Непријатно ми је.
Ушао сам у јеретички храм и слушам јеретичко учење.
Дарья ми предлаже да кренемо. И она је мислила да ће бити концерта, није знала да је ово нека "служба".
Шетамо парком "Марсово Поле", Троицки мост а затим ме води у ресторан српске кухиње.
Конобар Илија. Лепо си пооратимо по српски, развезао се језик.
Пошто су Срби скупи (знамо се :) ) наручујемо само по колач и по чај.
Растајемо се. Већ је касно. Идем кући.
-А сад оно што чекате од самог почетка
-Крај!!
-Ма не то!
Дан још није завршен :)
Метро у Спб-у ради до 12 сати (отприлике, зависи од станице до станице).. Хватам један од последњих возова и идем до метро станице Пионерская где ме са аутом чека Татьяна.
Идемо да гледамо отварање мостова - Развод мостов.
Главни проблем је ноћни превоз. Ко жели да види развод мостова, мора да плати такси. Метро не ради од 00:00 до 06:00.
Док прилазимо центру града - застој у саобраћају. Саобраћајна несрећа!
Аутомобил се сударио са камионом. Ужас!
Полиција још није стигла, вероватно се саобраћајка десила пре неколико минута ..
Полако заобилазимо место несреће а призор као из хорор филмова.
Прилазимо центру. Места за паркирање има веома мало.
Док лагано тражимо паркинг, видим једна девојка излази из паркираног аута поред главног пута. Хвата се за стомак. Повраћа.
У центру града је бука као да је вашар. Свуда гласна музика, на реци Неви плове бродови а на њима журке. Лудило у 1 сат ујутру.
Киша прети поново да пада. Зато има мало људи који чекају отварање мостова.
Лети, кад је ведро и топло, обала је пуна посматрача.
Татьяна наручује еспресо за понети. На обали реке чекамо "спектакл".
Дакле центар града, Дворцовой мост. Са стране Василевског острва посматрамо
Иииии ево га:
У даљини види се Троицки мост који подиже само једну страну своје контрукције.
Постоји тачно режим рада то јест отварања мостова. Информације постоје на интернету.
Пролазе велики бродови, углавном транспортни.
Враћамо се кући. Жена ме вози чак до стана преко КАД-а. Гужве нема.
Помажу Руси....помажу...
Дакле, идемо у музеје..
Срећем се са Љошом. Он је данас мој водич.
Топло и лепо јутро отежава чињеница је већ у 10 сати ујутру огроман ред испред Эрмитаж-а. Чекали смо сат времена да купимо карту.
Док чекамо у реду, разговарамо брат Љоша и ја о политици, економији и историји два народа.
Улазница 400 рубаља.
Испред улаза постоје и аутомати где се могу купити карте, без чекања у реду, али је цена 600 руб.
У приземљу постоји камерохранение (депо) где остављамо ствари.
На улазу црвени тепих. Ки да смо звезде Холивуда.
Одмах да наведем: музеј је ОГРОМАН. Преко 3 милиона експоната. Ако би сваки експонат посетилац посматрао 1 минут, требаће му 8 година да све види.
Мој друг Љоша је већ посећивао Ермитаж и води ме да видим само најважније експонате.
На улазу се добија и шема музеја. Без ње, лагано можеш да се изгубиш.
Мада, и са њом је тешко орјентисати се у простору.
Пошто слике говоре више од речи, ево неких слика:
Тако велики и скуп музеј а прозори им нису поправљани :)
Наравно, ту је последњи руски цар.
Кутузов:
Часы "Павлин". Преко 200 година стар часовни механизам у облику пауна (прављен 70-тих година 18. века који и даље ради).
Поглед на двориште Ермитажа.
Мадонна с младенцем.
Најстрашнији од свих експоната је ова мумија.
Овде смо завршили посету. Око 2 сата ходања.
Идемо пешке Невским Проспектом, тражимо ланац ресторана "Столовая Nо1" да једемо.
Успут, наилазим на ову таблу:
Приликом опсаде града вршено је свакодневно бомбардовање града артиљеријом. Да би се грађани заштитили од граната, склањали су се иза зграда. Ова табла стоји испред зграде (тротоар са десне стране улице Невски Проспект гледано у смеру према центру града) и тај део улице је био опаснији од леве стране улице јер је био отворенији па самим тим и изложен директном погодку граната из топова.
Поред Казанског сабора, у улици Невски Проспект постоји ресторан " Столовая Nо1". Такорећи у подруму зграде. Али гужва је и одустајемо.
Напољу страшан пљусак.
Мој кишобран је мали и сав сам покисао..
Трчећи улазимо у продавницу књига поред канала Грибоједова која је пуна људи који су побегли од кише. Сушићу се наредних сат времена..
Пљусак стаје и идемо у други ресторан " Столовая Nо1 ". Поред канала Грибоједова.
Оброк је плаћен 152 рубље (1 рубља=1,7 динара).
И овај ресторан је у сутурену зграде. Чист, сређен, музика, на зидовима слике. Већина радника су азијати. За овако велики град-јефтино.
Ливењ (тако руси кажу пљусак) је прошао и идемо у Руски музеј.
Време се у граду мења на сваких пола сата. Тек што стане киша, разведри се небо и као да није ни падала.. Врло чудно време..
Улазница за Руски музеј је 300 рубаља ако си Рус, ако си странац 450.
Ћутим и слушам инструкције.
Мислио сам да ми се неће допасти овај музеј, Ермитаж је ипак Ермитаж. Али пуно сам се преварио.
Поред тога што је мање људи, Руски музеј садржи слике и експонате само руских уметника. И то каквих уметника!
Свака слика своју причу има. Углавном, мотиви су узети из обичног живота Руса.
Опроштај од породице и укрцавање на воз за фронт.
Литија
Несрећна девојка која се под принудом удаје за старца
Деца просе на улици
Црвени трг пре много година
Ово је само део поставке.
Растајем се са Љошом, прошетаћемо још неки пут по граду.
На излазу из метро станице "Невски Проспект", код канала Грибоедова, среће ме Дарья.
Води ме на концерт оргуља.
Бар тако је требало да буде.
Међутим.
Док разговарамо и чекамо свирку, чујемо неку беседу.
Клупе су као у католичком храму.
Чујем беседника, помиње грех, Исуса Христа..
Постаје ми чудно...
Где смо ми дошли?
Ушли смо у Протестантску цркву!
А ми се разгаламили, причамо како је леп Питер. А људи слушају..
Непријатно ми је.
Ушао сам у јеретички храм и слушам јеретичко учење.
Дарья ми предлаже да кренемо. И она је мислила да ће бити концерта, није знала да је ово нека "служба".
Шетамо парком "Марсово Поле", Троицки мост а затим ме води у ресторан српске кухиње.
Конобар Илија. Лепо си пооратимо по српски, развезао се језик.
Пошто су Срби скупи (знамо се :) ) наручујемо само по колач и по чај.
Растајемо се. Већ је касно. Идем кући.
-А сад оно што чекате од самог почетка
-Крај!!
-Ма не то!
Дан још није завршен :)
Метро у Спб-у ради до 12 сати (отприлике, зависи од станице до станице).. Хватам један од последњих возова и идем до метро станице Пионерская где ме са аутом чека Татьяна.
Идемо да гледамо отварање мостова - Развод мостов.
Главни проблем је ноћни превоз. Ко жели да види развод мостова, мора да плати такси. Метро не ради од 00:00 до 06:00.
Док прилазимо центру града - застој у саобраћају. Саобраћајна несрећа!
Аутомобил се сударио са камионом. Ужас!
Полиција још није стигла, вероватно се саобраћајка десила пре неколико минута ..
Полако заобилазимо место несреће а призор као из хорор филмова.
Прилазимо центру. Места за паркирање има веома мало.
Док лагано тражимо паркинг, видим једна девојка излази из паркираног аута поред главног пута. Хвата се за стомак. Повраћа.
У центру града је бука као да је вашар. Свуда гласна музика, на реци Неви плове бродови а на њима журке. Лудило у 1 сат ујутру.
Киша прети поново да пада. Зато има мало људи који чекају отварање мостова.
Лети, кад је ведро и топло, обала је пуна посматрача.
Татьяна наручује еспресо за понети. На обали реке чекамо "спектакл".
Дакле центар града, Дворцовой мост. Са стране Василевског острва посматрамо
Иииии ево га:
Као у филму апокалипсе :))
Механизам подизања мостова је ремонтован. Раније је подизање мостова дуго трајало, сада 3-5 минута.
Постоји тачно режим рада то јест отварања мостова. Информације постоје на интернету.
Пролазе велики бродови, углавном транспортни.
Враћамо се кући. Жена ме вози чак до стана преко КАД-а. Гужве нема.
Помажу Руси....помажу...
Нема коментара:
Постави коментар