Са Вовом идемо да заменимо новце и купимо сим.
Помажу браћа Руси. Помажу. Немам речи.
Кад имаш водича осећаш се спокојнo.
За 300 рубаља (око 500 динара) имаш 300 минута разговора, 100 порука и 2 ГБ интернета, минут разговора ако зовеш другу руску област је 3 рубаља/минут. Понуда одлична. Оператер Билайн. Тарифа "Всё за 300"
Ови наши прескупи..
Растајем се с другаром, идем сам у шетњу.
Вожња метроом. Здраво метро, друже стари.
Сећања и емоције навиру.
Метро станица Чистые пруды.
Североисток града
У питању је парк са пуно клупица у коме се у централном делу налази мало језеро-пруд. Дању служи за одмор и шетњу а увече и ноћу се често ту скупљају љубитељи алтернативне музике, рокери, панкери, понекад чак и скинхеди.
Преко пута парка постоји и један српски ресторан, фино сређен, налик на типичне руске столовая-е. Цена, па.. добра..
Неколико дана пре пута добио сам информацију да се чланови Руско-српског разговорног клуба тога дана окупљају у парку Останкино близу ВДНХ.
Овај клуб је доста добро организован. Имају дружења сваке недеље. Уче српски на један веома занимљив и креативан начин. Теме су им увек различите и тако да и поред учења нових речи и израза, лепо се и проведу. За све то је заслужна Тамара, енергична и креативна девојка, одличан организатор. Поред ње и Полина. Свака част девојке.
Добио сам позив од њих да им се придружим.
Дакле, метро станица ВДНХ.
Окупљање код главног улаза у истоимени парк.
Тамо је већ група, чека остале. Пошто је Останкино парк удаљен од ВДНХ потребан нам је превоз до тамо. Али ја хоћу пешака (није због пара :) ).
Поново се дружим са Сухојем 27 и Ми-8.
Питамо пролазнике где је Останкино парк, они нас наводе на друге правце. Уместо северозападно идемо североисточно. Већ пола сата ходамо и не налазимо парк. На крају зовемо такси. Једна група је већ тамо стигла. Ми каснимо.
Приближавамо се месту сусрета, видим пуно народа. Питам водича, јел сав овај народ дошао да учи српски? Ма неее, овде се скупља пуно других људи.
Проналазимо групу за једним столом. Купили храну, пиће. Упознајемо се. Има ту заљубљеника у Србију, путника који су посетили Србију па имају и другаре тамо, има чак и Срба који су у Москву дошли да студирају. Лепо. Да си пооратимо мало.
Руси из групе солидно говоре српски. Ја 8 година учим руски у школи и две реченице не могу да саставим :)
Пажњу ми одвлачи једна тв екипа. Мислим, имају си посо. Снимали нешто па ће иду. Али не. Они дошли да снимају нас! Опа ђурђо.
"Ће да изађем на телевизор а? А кад? Па добро.."
Пеку се пљескавице, пева се "Тамо далеко" и уче нове речи. На крају и моравац коло заиграсмо :) Понео сам био и шајкачу па је било интересантно.
Са групом је сада и један наш глумац и режисер који ради у Москви. Тв екипа прикупља материјал за једну емисију која се бави Србима у Москви. Шта раде, како живе, шта им се свиђа и тако даље.
Снимају и рад ове групе.
Де ћеш бре прике у мене с ту камеру, бегај.
После двадесетак дана се појавио филм. Телевизија "Москва 24". Препоручујем да погледате. Ево линка:
http://tv.m24.ru/videos/105339
У добром друштву брзо време пролази. Касно је. Они остају још, ја мора да идем. Показују ми пут. Имам навигацију, покушаћу сам да дођем до прве метро станице, после је лако.
Пажњу одвлачи Останкински репетитор који је близу.
После више од пола сата хода, уз консултацију навигације, долазим до метроа. Враћам се у стан код мог домаћина пун утисака.
Помажу браћа Руси. Помажу. Немам речи.
Кад имаш водича осећаш се спокојнo.
За 300 рубаља (око 500 динара) имаш 300 минута разговора, 100 порука и 2 ГБ интернета, минут разговора ако зовеш другу руску област је 3 рубаља/минут. Понуда одлична. Оператер Билайн. Тарифа "Всё за 300"
Ови наши прескупи..
Растајем се с другаром, идем сам у шетњу.
Вожња метроом. Здраво метро, друже стари.
Сећања и емоције навиру.
Метро станица Чистые пруды.
Североисток града
У питању је парк са пуно клупица у коме се у централном делу налази мало језеро-пруд. Дању служи за одмор и шетњу а увече и ноћу се често ту скупљају љубитељи алтернативне музике, рокери, панкери, понекад чак и скинхеди.
Преко пута парка постоји и један српски ресторан, фино сређен, налик на типичне руске столовая-е. Цена, па.. добра..
Неколико дана пре пута добио сам информацију да се чланови Руско-српског разговорног клуба тога дана окупљају у парку Останкино близу ВДНХ.
Овај клуб је доста добро организован. Имају дружења сваке недеље. Уче српски на један веома занимљив и креативан начин. Теме су им увек различите и тако да и поред учења нових речи и израза, лепо се и проведу. За све то је заслужна Тамара, енергична и креативна девојка, одличан организатор. Поред ње и Полина. Свака част девојке.
Добио сам позив од њих да им се придружим.
Дакле, метро станица ВДНХ.
Окупљање код главног улаза у истоимени парк.
Тамо је већ група, чека остале. Пошто је Останкино парк удаљен од ВДНХ потребан нам је превоз до тамо. Али ја хоћу пешака (није због пара :) ).
Поново се дружим са Сухојем 27 и Ми-8.
Питамо пролазнике где је Останкино парк, они нас наводе на друге правце. Уместо северозападно идемо североисточно. Већ пола сата ходамо и не налазимо парк. На крају зовемо такси. Једна група је већ тамо стигла. Ми каснимо.
Приближавамо се месту сусрета, видим пуно народа. Питам водича, јел сав овај народ дошао да учи српски? Ма неее, овде се скупља пуно других људи.
Проналазимо групу за једним столом. Купили храну, пиће. Упознајемо се. Има ту заљубљеника у Србију, путника који су посетили Србију па имају и другаре тамо, има чак и Срба који су у Москву дошли да студирају. Лепо. Да си пооратимо мало.
Руси из групе солидно говоре српски. Ја 8 година учим руски у школи и две реченице не могу да саставим :)
Пажњу ми одвлачи једна тв екипа. Мислим, имају си посо. Снимали нешто па ће иду. Али не. Они дошли да снимају нас! Опа ђурђо.
"Ће да изађем на телевизор а? А кад? Па добро.."
Пеку се пљескавице, пева се "Тамо далеко" и уче нове речи. На крају и моравац коло заиграсмо :) Понео сам био и шајкачу па је било интересантно.
Са групом је сада и један наш глумац и режисер који ради у Москви. Тв екипа прикупља материјал за једну емисију која се бави Србима у Москви. Шта раде, како живе, шта им се свиђа и тако даље.
Снимају и рад ове групе.
Де ћеш бре прике у мене с ту камеру, бегај.
После двадесетак дана се појавио филм. Телевизија "Москва 24". Препоручујем да погледате. Ево линка:
http://tv.m24.ru/videos/105339
У добром друштву брзо време пролази. Касно је. Они остају још, ја мора да идем. Показују ми пут. Имам навигацију, покушаћу сам да дођем до прве метро станице, после је лако.
Пажњу одвлачи Останкински репетитор који је близу.
После више од пола сата хода, уз консултацију навигације, долазим до метроа. Враћам се у стан код мог домаћина пун утисака.
Нема коментара:
Постави коментар