Освиће 19. септембар. Устајем пре 8 сати. Ноге боле. Е мој јуначе!
У пола 10 треба да се нађем са Олгом, женом која води један од руско-српских портала. Пре путовања смо се договорили: метро Шаболовка, Донски манастир. Тога дана биће екскурзија. Води децу са севера Косова. Сајт сеница.ру је организовао и платио целу екскурзију. Молодцы! Деца од 14 до 18 година, са водичем. Неко из Звечана, неко из Косовске Митровице и околних села.
Јуче сам цео дан схватао како ради метро. Ваљда се данас нећу изгубити. У сваком возу има карта метроа. Пре пута сам одштампао и ја две карте, за сваки слушај.. Постоји и апликација за телефон.
Силазак у метро
Нисам погрешио. Говорни аутомат постоји у сваком возу. "Осторожно. Двери закриваются. Следующая станция.." па наведе име станице (превод: "Пажња, Врата се затварају. Следећа станица је.."). А кад се приближи станици само наведе њено име. Просто ко пасуљ. Са прелазима са једне метро линије на другу је мало сложеније али схватити није тешко. Путокази су свуда. Углавном доста ходања па треба носити удобну обућу.
Метро станица Курская или Парк культуры, нисам сигуран
Метро је одлично организован. Има око 200 станица и 12 линија метроа. Метро станице у центру града су најлепше. Архитектура под земљом, права уметност. Док су станице ван центра новијег датума и модерније.
Ево како изгледа чекање воза на метро станици. На сваки минут до два долази други воз. Савршено прецизно.
Помало касним, журно на улици питам неку бакицу где је улаз у Донски манастир, објашњава ми. Улазим и чујем српски. Прилазим и питам их јесу они са Косова? Изненађујем их. Питају ме: Одакле си? Шта ћеш овде? Јеси сам дошао? Рекох, сам. Одушевљавају се. Ипак треба бити помало и луд за овако нешто :)
Крећемо. Водич говори о Москви, добро говори српски. Има доста руса који уче језик. Свака част!
Прва дестинације је Новодевичји манастир.
У цркви све жене носе мараме. Све до једне!
Предлажем да, ако имамо времена, да посетимо и гробље поред манастира, у јужном делу. Тамо су сахрањени великани руски: писци, државници, контруктори авиона итд. Који сам ја краљ? Ко то посећује гробља? Пристају, можда су и имали то у виду.
Гроб Бориса Јељцина
Гроб Чехова
Поред наведених, ту су сахрањени и Јевгениј Примаков, Гогољ, Никита Хрушчов, Антонов, Иљушин и многи други. Нека бакица се понудила да нас води јер је гробље велико.
Шетња до комбија, који не мало даље паркиран. Успут руска лада. За 10 дана, видео сам само њих неколико на улици. Углавном, немци: ауди, фолцваген, мерцедес..И јапанци. И то они скупљи!
На паркингу дугачка бела аута. Свадбе. Субота, дан за венчања.
Оно што сам чуо није баш за похвалу. Руси се веома често разводе! Онако леп народ, лепе девојке.. не контам. А жене се млади. Са 20 или 22 године.
Врапчја брда или Воробјове горе. Леп поглед на град. Стадион Лужники као на длану.
А преко пута огромна Стаљинова висотка: МГУ - универзитет Ломоносов или Московски Државни Универзитет. Тих високих зграда из доба Стаљина у граду има 7.
Фотографисање са децом која носе наша обележја и заставу. Добро се организовали :)
Комбијем пролазимо поред наше амбасаде у Мосфиљмовској улици (ако буде проблема, треба тамо отићи и потражити помоћ), близу МГУ-а, затим пролазимо поред Парка Победе (тамо ћу свратити неки други дан) а испред нас се види Тријумфална Арка - капија. Као у Паризу.
Идемо на ручак. Српски ресторан. Негде у центру. Опа!
Нисам се цео дан јавио кући. Хватам вајфај у кафани. Смеши ми се једна девојка. Упознајемо се. Вера. Млада учитељица. Сконтам да је њу звала Олга да јој помаже тогда дана.
Идемо у Трећаковску галерију. Ту се налазе оригинална дела руских сликара и уметника.
Улазница за странце - скупа. Ако си Рус плаћаш 150 рубаља (према тренутном курсу око 250 динара). Вера ми купује.
Много велика и лепа галерија. За фотографисање треба дозвола. После 10 минута видимо да сви фотографишу. Ајмо и ми, нема проблема.
Аутопортрети, Три Богатира, Иван Грозни (односно Ивча Лепи), оригинална икона Андреја Рубљова - Света Тројица.
За галерију треба око 4 сата да се све види. По убрзаној процедури, гледамо само најважније.
Шетња до Црвеног трга. Мрак. Осветљење је одлично! Преко моста "окованог" од катанаца заљубљених идемо на северну страну Кремља. Са леве стране моста види се огроман храм. Храм Христа Спаситеља.
Други дан у Москви а већ други пут на Црвеном Тргу :) Фестивал "Круг Света" се дешава ових дана. На Храму Василија Блаженог се пројектују слике а у позадини иде и тон. Коментатор говори о Руској историји. Много лепо за гледање!
Време је за растанак са групом. Они сутра иду својим путем, ван Москве, а ја.. ко зна где.. Ни сам не знам.
Кидају ми се каишеви на ранцу. Сиротиња купује кинеску робу. Проблем.
Ту није крај! Враћам се на почетну метро станицу и опет проблеми. Где беше стан?! Идем по сећању али изгледа погрешном страном улице. Удаљавам се у ствари. Тек сам касније схватио. Е мој тебра. Враћам се и са великим напором проналазим стан. Опет нема мог домаћина. Јавља ми да је у Питеру (тако руси зову Санкт-Петербург). Већ два дана сам у његовом стану а њега још нисам видео. Интересно.
У пола 10 треба да се нађем са Олгом, женом која води један од руско-српских портала. Пре путовања смо се договорили: метро Шаболовка, Донски манастир. Тога дана биће екскурзија. Води децу са севера Косова. Сајт сеница.ру је организовао и платио целу екскурзију. Молодцы! Деца од 14 до 18 година, са водичем. Неко из Звечана, неко из Косовске Митровице и околних села.
Јуче сам цео дан схватао како ради метро. Ваљда се данас нећу изгубити. У сваком возу има карта метроа. Пре пута сам одштампао и ја две карте, за сваки слушај.. Постоји и апликација за телефон.
Силазак у метро
Нисам погрешио. Говорни аутомат постоји у сваком возу. "Осторожно. Двери закриваются. Следующая станция.." па наведе име станице (превод: "Пажња, Врата се затварају. Следећа станица је.."). А кад се приближи станици само наведе њено име. Просто ко пасуљ. Са прелазима са једне метро линије на другу је мало сложеније али схватити није тешко. Путокази су свуда. Углавном доста ходања па треба носити удобну обућу.
Метро станица Курская или Парк культуры, нисам сигуран
Метро је одлично организован. Има око 200 станица и 12 линија метроа. Метро станице у центру града су најлепше. Архитектура под земљом, права уметност. Док су станице ван центра новијег датума и модерније.
Ево како изгледа чекање воза на метро станици. На сваки минут до два долази други воз. Савршено прецизно.
Помало касним, журно на улици питам неку бакицу где је улаз у Донски манастир, објашњава ми. Улазим и чујем српски. Прилазим и питам их јесу они са Косова? Изненађујем их. Питају ме: Одакле си? Шта ћеш овде? Јеси сам дошао? Рекох, сам. Одушевљавају се. Ипак треба бити помало и луд за овако нешто :)
Крећемо. Водич говори о Москви, добро говори српски. Има доста руса који уче језик. Свака част!
Прва дестинације је Новодевичји манастир.
Предлажем да, ако имамо времена, да посетимо и гробље поред манастира, у јужном делу. Тамо су сахрањени великани руски: писци, државници, контруктори авиона итд. Који сам ја краљ? Ко то посећује гробља? Пристају, можда су и имали то у виду.
Гроб Бориса Јељцина
Гроб Чехова
Поред наведених, ту су сахрањени и Јевгениј Примаков, Гогољ, Никита Хрушчов, Антонов, Иљушин и многи други. Нека бакица се понудила да нас води јер је гробље велико.
Шетња до комбија, који не мало даље паркиран. Успут руска лада. За 10 дана, видео сам само њих неколико на улици. Углавном, немци: ауди, фолцваген, мерцедес..И јапанци. И то они скупљи!
На паркингу дугачка бела аута. Свадбе. Субота, дан за венчања.
Оно што сам чуо није баш за похвалу. Руси се веома често разводе! Онако леп народ, лепе девојке.. не контам. А жене се млади. Са 20 или 22 године.
Врапчја брда или Воробјове горе. Леп поглед на град. Стадион Лужники као на длану.
А преко пута огромна Стаљинова висотка: МГУ - универзитет Ломоносов или Московски Државни Универзитет. Тих високих зграда из доба Стаљина у граду има 7.
Фотографисање са децом која носе наша обележја и заставу. Добро се организовали :)
Комбијем пролазимо поред наше амбасаде у Мосфиљмовској улици (ако буде проблема, треба тамо отићи и потражити помоћ), близу МГУ-а, затим пролазимо поред Парка Победе (тамо ћу свратити неки други дан) а испред нас се види Тријумфална Арка - капија. Као у Паризу.
Идемо на ручак. Српски ресторан. Негде у центру. Опа!
Нисам се цео дан јавио кући. Хватам вајфај у кафани. Смеши ми се једна девојка. Упознајемо се. Вера. Млада учитељица. Сконтам да је њу звала Олга да јој помаже тогда дана.
Идемо у Трећаковску галерију. Ту се налазе оригинална дела руских сликара и уметника.
Улазница за странце - скупа. Ако си Рус плаћаш 150 рубаља (према тренутном курсу око 250 динара). Вера ми купује.
Много велика и лепа галерија. За фотографисање треба дозвола. После 10 минута видимо да сви фотографишу. Ајмо и ми, нема проблема.
Аутопортрети, Три Богатира, Иван Грозни (односно Ивча Лепи), оригинална икона Андреја Рубљова - Света Тројица.
За галерију треба око 4 сата да се све види. По убрзаној процедури, гледамо само најважније.
Шетња до Црвеног трга. Мрак. Осветљење је одлично! Преко моста "окованог" од катанаца заљубљених идемо на северну страну Кремља. Са леве стране моста види се огроман храм. Храм Христа Спаситеља.
Други дан у Москви а већ други пут на Црвеном Тргу :) Фестивал "Круг Света" се дешава ових дана. На Храму Василија Блаженог се пројектују слике а у позадини иде и тон. Коментатор говори о Руској историји. Много лепо за гледање!
Време је за растанак са групом. Они сутра иду својим путем, ван Москве, а ја.. ко зна где.. Ни сам не знам.
Кидају ми се каишеви на ранцу. Сиротиња купује кинеску робу. Проблем.
Ту није крај! Враћам се на почетну метро станицу и опет проблеми. Где беше стан?! Идем по сећању али изгледа погрешном страном улице. Удаљавам се у ствари. Тек сам касније схватио. Е мој тебра. Враћам се и са великим напором проналазим стан. Опет нема мог домаћина. Јавља ми да је у Питеру (тако руси зову Санкт-Петербург). Већ два дана сам у његовом стану а њега још нисам видео. Интересно.
Нема коментара:
Постави коментар