Са Сашом се срећемо у центру. За шетњу улицом Стари Арбат, најбоље сићи на метро станици Смоленская.
.
Путовање метроом је сад боза.
Улица Стари Арбат. Пешачка зона, као Кнез Михајлова
.
Још једна од Стаљинових висотки. Министарство Иностраних Послова (МИД).
Зид Виктора Цоја.
Славни руски рокер трагично је завршио каријеру. Погинуо у саобраћајки. Сви руси га воле и радо слушају. "Кукушку" сви певају.
Мурал на зиду.
Видим свуда мењачнице. Упозорава ме Саша. Ако видиш у Москви пано где је курс повољан, а нигде нема локала или киоска него само неког чичу који као мења девизе, пази се! Вероватно ћеш бити преварен. Курс је повољан али често ћеш добити неважећу новчаницу. Тога у граду има пуно. Најбоље заменити у банци.
Прво идемо у Оружејну палату. Једну од ризница Кремља. Улаз је из Александровског сада.
Сликање није дозвољено. У приземљу могу се бесплатно узети нешто попут аудио водича. Укључиш уређај и он те води од излога до излога и објашњава предмете који се тамо налазе. Нема превода на српски :) само руски и енглески.
Улаз у палату је, по мом сећању 700 рубаља.
Постоји у оквиру Кремља и Алмазный фонд (Дијамантска соба) али ту нисам ишао (да мало уштекам репа).
Идемо у Кремљ. Улаз је код Кутафья башње. За торбе постоји депо где се одлажу и добијеш број. Али карту треба прво купити. Каса се налази у Александровском саду.
Поглед на Александровски сад (парк).
Карту купује ми Саша јер је за мене као странца, много скупље(и до 3 пута чак!). Увек треба замолити неког руса да вам купи карту.
Како метроом најлакше доћи до Кремља? Метро станице су Александровский Сад, Библиотека Имени Ленина и Арбатская.
Кремљ. Од улаза гледано, са леве стране су зграде где је приступ забрањен. Поред њих се налазе топови које је руска армија заробила од Наполеона.
Идемо широком улицом десно и стижемо до Царског Топа.
Цев је 5м дугачка. Никад није опалио. До њега је Царско звоно, тежине 200 тона. Приликом једног од честих пожара у граду је пало и одвалило се једно парче тежине 12 тона.
У Кремљу се налазе три цркве. Улаз је слободан. У свакој су сахрањени важни људи, припадници царске породице и други.
Враћамо се назад. Напољу ме чека Светлана. Носим јој неку пошиљку из Београда, шаље јој другарица. Зна српски. Какво олакшање! Већ два дана ни са ким нисам на српском говорио. Шетамо Црвеним Тргом. Трећи пут.
Вадим шајкачу и српску заставу. Правим циркус, позирам за сликање. Прилазе нам две девојке. Из Донбаса. Мислиле да имамо руску заставу. Окренемо само српску и ето руске. Сликају се.
У знак захвалности за пошиљку, Светлана ме води на вечеру. Ланац ресторана Му-Му. изгледа као студентска менза. Толико је и јефтино. За пун оброк, плаћено је испод 10 евра.
Поред ланца ресторана Му-Му, јефтино је и у ланцу ресторана Елки-Палки, Грабли итд.
Она не једе после 18 увече. Рускиње пазе на линију. И не само то, него се и облаче са укусом.
Ја испадох као да се "гребем".
Идемо у Горки парк. Тамо постоји плато, на обали реке Москве где омладина плеше или учи да плеше. Музика добра, и домаћа и страна, около су трибине и људи посматрају.
Учим да плешем Hustle. Скоро свако вече, лети, овде се плеше. То су били последњи дани за плес. Крај је септембра.
Опет ћу додати онај хештаг #moscowneversleeps
Такође, постоји и песма: https://www.youtube.com/watch?v=-WBbp0oMsOM
Град никад не спава.
Фонтане у парку Горког су различитих боја.
Свака част русима, умеју да направе нешто лепо. Горки парк и дању и увече треба видети.
Близу Горког парка је станица метроа Октябрьская.
"Близу" је за нас Србе релативна ствар, бар кад је у питању држава као што је Русија. Што је за русе поред (рядом), то је за нас рецимо 200 км. Руси кажу да је на пример Самара рядом с Москвой а у ствари је она далеко око 800 км.
Метро је полупразан. Обично после 10 увече је такав. Ради до 1 ноћу. Стартује ујутру око 5 сати.
Стан празан. Вова где ты?
.Путовање метроом је сад боза.
Улица Стари Арбат. Пешачка зона, као Кнез Михајлова
.
Још једна од Стаљинових висотки. Министарство Иностраних Послова (МИД).
Зид Виктора Цоја.
Славни руски рокер трагично је завршио каријеру. Погинуо у саобраћајки. Сви руси га воле и радо слушају. "Кукушку" сви певају.
Мурал на зиду.
Видим свуда мењачнице. Упозорава ме Саша. Ако видиш у Москви пано где је курс повољан, а нигде нема локала или киоска него само неког чичу који као мења девизе, пази се! Вероватно ћеш бити преварен. Курс је повољан али често ћеш добити неважећу новчаницу. Тога у граду има пуно. Најбоље заменити у банци.
Прво идемо у Оружејну палату. Једну од ризница Кремља. Улаз је из Александровског сада.
Сликање није дозвољено. У приземљу могу се бесплатно узети нешто попут аудио водича. Укључиш уређај и он те води од излога до излога и објашњава предмете који се тамо налазе. Нема превода на српски :) само руски и енглески.
Улаз у палату је, по мом сећању 700 рубаља.
Постоји у оквиру Кремља и Алмазный фонд (Дијамантска соба) али ту нисам ишао (да мало уштекам репа).
Идемо у Кремљ. Улаз је код Кутафья башње. За торбе постоји депо где се одлажу и добијеш број. Али карту треба прво купити. Каса се налази у Александровском саду.
Поглед на Александровски сад (парк).
Карту купује ми Саша јер је за мене као странца, много скупље(и до 3 пута чак!). Увек треба замолити неког руса да вам купи карту.
Како метроом најлакше доћи до Кремља? Метро станице су Александровский Сад, Библиотека Имени Ленина и Арбатская.
Кремљ. Од улаза гледано, са леве стране су зграде где је приступ забрањен. Поред њих се налазе топови које је руска армија заробила од Наполеона.
Идемо широком улицом десно и стижемо до Царског Топа.
Цев је 5м дугачка. Никад није опалио. До њега је Царско звоно, тежине 200 тона. Приликом једног од честих пожара у граду је пало и одвалило се једно парче тежине 12 тона.
У Кремљу се налазе три цркве. Улаз је слободан. У свакој су сахрањени важни људи, припадници царске породице и други.
Враћамо се назад. Напољу ме чека Светлана. Носим јој неку пошиљку из Београда, шаље јој другарица. Зна српски. Какво олакшање! Већ два дана ни са ким нисам на српском говорио. Шетамо Црвеним Тргом. Трећи пут.
Вадим шајкачу и српску заставу. Правим циркус, позирам за сликање. Прилазе нам две девојке. Из Донбаса. Мислиле да имамо руску заставу. Окренемо само српску и ето руске. Сликају се.
У знак захвалности за пошиљку, Светлана ме води на вечеру. Ланац ресторана Му-Му. изгледа као студентска менза. Толико је и јефтино. За пун оброк, плаћено је испод 10 евра.
Поред ланца ресторана Му-Му, јефтино је и у ланцу ресторана Елки-Палки, Грабли итд.
Она не једе после 18 увече. Рускиње пазе на линију. И не само то, него се и облаче са укусом.
Ја испадох као да се "гребем".
Идемо у Горки парк. Тамо постоји плато, на обали реке Москве где омладина плеше или учи да плеше. Музика добра, и домаћа и страна, около су трибине и људи посматрају.
Учим да плешем Hustle. Скоро свако вече, лети, овде се плеше. То су били последњи дани за плес. Крај је септембра.
Опет ћу додати онај хештаг #moscowneversleeps
Такође, постоји и песма: https://www.youtube.com/watch?v=-WBbp0oMsOM
Град никад не спава.
Фонтане у парку Горког су различитих боја.
Свака част русима, умеју да направе нешто лепо. Горки парк и дању и увече треба видети.
Близу Горког парка је станица метроа Октябрьская.
"Близу" је за нас Србе релативна ствар, бар кад је у питању држава као што је Русија. Што је за русе поред (рядом), то је за нас рецимо 200 км. Руси кажу да је на пример Самара рядом с Москвой а у ствари је она далеко око 800 км.
Метро је полупразан. Обично после 10 увече је такав. Ради до 1 ноћу. Стартује ујутру око 5 сати.
Стан празан. Вова где ты?
Нема коментара:
Постави коментар