Москва - Столица России

Москва - город герой! Много тога смо слушали од детињства о њој, на часовима руског учили да је у Москви "Большой Театр" а у Санкт- Петербургу "Эрмитаж", Велелепни Црвени Трг или "Красная Площадь" смо гледали често на паради Руске армије, раније Црвене Армије, 9. маја када Руси славе велики празник победе над фашизмом. А на Дневнику 2 у пола 8, кад слушамо вести из Русије,  често иза нашег репортера се виде куле и зидине Кремља.

Град има 12 мил. становника, по попису, али сами Руси кажу да има око 20 мил. Три Србије. Основао га је Јуриј Долгоруки средином 12. века. Мало пре него што је Стефан Немања дошао на власт. Површина града је око 1100 км2. По рачуници, то је нешто више од 30 х 35 км. Кроз град протиче истоимена река.

Руси су наша браћа-свуда се могло чути. Па какви су то Руси? Како изгледа та Русија? Хоћу у Русију!

Први корак је завршен. Добио сам пасош, чекао три недеље. Лето је и сви негде путују па су гужве за пасоше велике. Идем сутра да купим карту. Карта 310 евра. Скупо. Али не жалим.

Да нагласим да о граду сам имао само основне информације, уосталом као и сви ми.

Полазак 18. септембра рано ујутру. Лето је при крају. У Русији већ 1. септембра почиње јесен. Дан раније, предвече, стигао сам у Београд, и са школским другом отишао до њега да одморим па сутра раном зором, ако Бог да, летим!

На Славији нема никог, пола 3 ујутру. Кога да питам за аутобус А1 где стаје? Идем пешке до Железничке станице. Немањина. Са десне стране друг ми показује прстом зграду Генералштаба. Нисам добро спавао, био сам поспан али ме је призор одмах пробудио. Узбуђење! Враћам се у пролеће 1999. Као да видим како ракета удара о зграду!

Код Железничке станице видим једног са кофером. Овај гарант иде на аеродром. Питам га. Потрвђује. Лети за Токио. Леле бре! На крај света! Рекох му одакле сам. О, земљак! Ја имам тамо рођаке. Где путујеш? У Москву. А каже, лепо је тамо. Рекох, брате, помагај, да се снађем на аеродрому. Каже: нема грешке. Лакше ми је.

Стижем на аеродром. Први пут сам тамо. Мени је већ почео одмор! Провинцијалско дете се радује свему новом. Кад год је авион летео изнад моје главе, ја као мали сам желео да ми спусти бомбоне :) "Авионе, авионе, спусти ми бомбонеее".

На аеродрому све формалности су завршене врло брзо, стандардна процедура, прво чекирање, предаја пртљага, затим пасошка контрола па на крају одлазак до гејта. Ноћ је, нема гужве. А и све је јасно, наши људи. Како ћу тамо?

Улазим у транзит зону. Видим пуно авиона паркираних код гејтова. Какве птичурине! Која сила вуче ову гомилу гвожђа!? Прилепљен уз прозор, посматрам.

Чујем руски да неко говори. Ослушкујем. Покушавам да их разумем. Осмех не силази са лица :) Ово је други пут да чујем руса да говори. У мају прошле године, имао сам посету. Угостио сам, у граду где сам студирао, брата Николаја из далеког Владивостока. Први пут је био у Србији. Брат Коља је супер лик. Повео је и своју девојку Олгу, која живи у Самари. Како!? Владивосток-Самара 5800 км! Веза на даљину. Кажу, све се може. Леп пар. 

Ако сам тај дан и три реченице рекао исправно на руском.. :) Све се сводило на "хорошо" и "брат". Поклонио ми је слану чоколаду баш из Владивостока и каиш са руским обележјем. Показао сам му Тврђаву, центар града и Ћеле Кулу. Мој поклон њему је била шајкача. Он радостан, ја радостан. Каже да је, кад се вратио кући, свима показао. Каже: "Я ее везде ношу", "Србия до Токия". Растали смо се веома болно. Ето, не познајем их ни цео дан а већ ми је тешко. На растанку га питам: Брате, хоћемо ли да се видимо поново? Како, где? -Хоћемо!

Укрцавање, већ је 6 ујутру, Београд се буди. Авион пун људи, што наших који путују тамо што и Руса који се враћају са мора у домовину.

Авион се залеће. Већ осећам нелагодност. Узлеће. Осећај као да пропадаш, губиш тежину. Као у лифту, само интензивније. Ух! Не скидам поглед са прозора.

Ура! Летим!

Сунце се рађа, биће топло овде. Али шта ме тамо очекује?

У авиону послужење. Наручујем одмах вотку. Сељак је сељак :)

На 11000 метара поглед феноменалан.

После два и по сата, авион се спушта. Непрегледно поље шума. Јел ово Москва или Сибир? Аеродром Шереметјево је удаљен 40 км од града.

Лети померамо време један сат унапред. Зими два сата.

Први пут газим рускy земљу. Колико је крви проливено за њу! Хорде Монгола, Татара уништавало је све пред собом. Руси су крвљу платили своју независност.

Већ је узбудљиво. Сад сам само са мојим једноставним руским који сам мало и учио пре поласка. Све је на ћирилици тако да немам проблем, али језик је другачији.

Сада већ сви око мене говоре руски. Српски нико. Осећам се помало усамљен.

Поново пасошка контрола. Узимање пртљага.

Испред аеродрома би требало да ме чека Саша И. Да ме вози колима до брата Владимира где сам требао да одседам свих 10 дана. Ни једног ни другог нисам лично знао, све се свело да дописивања. Идем "мечки на рупу", "пуковник или покојник"..

Као алтернатива постоји превоз маршрутке, малог аутобуса. Са Аеродрома Шереметјево постоји превоз аутобусом до првих метро станица: Планерная или Речной  Вокзал. А онда метроом. Имам и резервну варијанту за преноћиште. Два-три хостела, врло повољна. На booking.com све има.

Нема га. Досадни таксисти који хоће да зараде стално питају да ме возе. Немојте браћо! Провинцијалац сам, треба свих 10 дана издржати а новца никад довољно. Такси је скуп. Чекам, пишем поруке, упао сам у роминг, 10 мин, 15 мин, 20 мин пролази.. Нема га. Одједном видим неког прилази ми. О брат Саша! Привет!

Каже да пожурим, ако се дуже од 15 минута аутом задржи на аеродрому, платиће 1000 рубаља. Кренули смо аутопутем око Москве, зове се "МКАД".



МКАД ноћу. Дању су увек гужве.

Стижемо "негде". То је Вовин стан. Покажи ми како да купим карту за метро и како се користи, а онда и да заменимо мало евре за рубље-кажем му на мом лошем руском. Помогао ми је. Све је то трајало преко 2 сата, а он мора назад у фирму. Сви негде журе..раде..нервоза. Метропола! Петак је, радни дан. Рекох му: извини се шефу, реци му да си због једног лошег Србина изгубио драгоцено време. Насмејао се. Каже: "Није баш чест случај да возим Србина, све је у реду".

Дао ми је кључ и отишао. Остао сам у стану. Авантура је почела.