Случајно у стану налазим ранац мог домаћина. Пошто га он нема, узећу га на коришћење док не сашијемо овај мој кинески.
Сашу Александровича (краће Саша) сам упознао на интернету. Трећи дан, у недељу, идем са њим у шетњу. Исто смо годиште, а он већ има жену и малог синчића.
Води ме прво у храм Христа Спаситеља. Прелеп храм. Недељна литургија. Трајала више од 2 сата. Руси су прави верници. У доба комунизма ту је био велики базен. Деведесетих година, распадом комунизма, грађен је храм новцем верника. У храму обезбеђење. Лица у оделима. Док траје служба, шетају се и контролишу ситуацију. Велики град.
Е после службе једва сам стајао на ногама. Тек сам тад схватио да живим доста добро. За велики град треба имати и јаке ноге. Тек трећи дан а ја већ не могу да се крећем. Но одморили смо и кренули.
Прешли смо мост преко реке и дошли до фабрике чоколаде "Красни Октобар".
Затим југозападно ка парку Музеон. Строги центар, леп парк, фонтане, скулптуре, киосци, столови за стони тенис. Живо. Нерадни дан. Са десне стране огроман споменик Петру Првом.
Још јужније је чувени Горки Парк. Кроз уши зуји песма Scorpions-а - Wind of Change.
Идемо код Саше, позива у гости. Успут купујемо прави руски квас Очаковски.
Ммм укусно!
Метро станица Митино. Породица на окупу. Прави руси. Обасипају ме поклонима. Да понесем. Наспрам њихових поклона, моји поклони делују смешни. Мајка Сашине жене ми даје Свето уље. Прави верници. На зиду иконе. Код њих сам осетио прави руски дух. Клима је оштра, људи су топли.
Идемо у касну шетњу. Град блиста. Возим се у голфу 6, аутоматик. Боље да и не говориш што возим голфа 2.. :)
Врапчева брда. По други пут. МГУ сија као Лас Вегас.
На панорами се окупља омладина. Вечерња свирка. #moscowneversleeps
Већ је касно. Договарамо се. Саша ће сутра узети слободан дан. Мог домаћина још нисам видео :)
Сашу Александровича (краће Саша) сам упознао на интернету. Трећи дан, у недељу, идем са њим у шетњу. Исто смо годиште, а он већ има жену и малог синчића.
Води ме прво у храм Христа Спаситеља. Прелеп храм. Недељна литургија. Трајала више од 2 сата. Руси су прави верници. У доба комунизма ту је био велики базен. Деведесетих година, распадом комунизма, грађен је храм новцем верника. У храму обезбеђење. Лица у оделима. Док траје служба, шетају се и контролишу ситуацију. Велики град.
Е после службе једва сам стајао на ногама. Тек сам тад схватио да живим доста добро. За велики град треба имати и јаке ноге. Тек трећи дан а ја већ не могу да се крећем. Но одморили смо и кренули.
Прешли смо мост преко реке и дошли до фабрике чоколаде "Красни Октобар".
Затим југозападно ка парку Музеон. Строги центар, леп парк, фонтане, скулптуре, киосци, столови за стони тенис. Живо. Нерадни дан. Са десне стране огроман споменик Петру Првом.
Још јужније је чувени Горки Парк. Кроз уши зуји песма Scorpions-а - Wind of Change.
Идемо код Саше, позива у гости. Успут купујемо прави руски квас Очаковски.
Ммм укусно!
Метро станица Митино. Породица на окупу. Прави руси. Обасипају ме поклонима. Да понесем. Наспрам њихових поклона, моји поклони делују смешни. Мајка Сашине жене ми даје Свето уље. Прави верници. На зиду иконе. Код њих сам осетио прави руски дух. Клима је оштра, људи су топли.
Идемо у касну шетњу. Град блиста. Возим се у голфу 6, аутоматик. Боље да и не говориш што возим голфа 2.. :)
Врапчева брда. По други пут. МГУ сија као Лас Вегас.
На панорами се окупља омладина. Вечерња свирка. #moscowneversleeps
Већ је касно. Договарамо се. Саша ће сутра узети слободан дан. Мог домаћина још нисам видео :)
Нема коментара:
Постави коментар