Москва - Први дан

Чуо сам се са Вовом. На метро станици Кунцевская ме чека један лик.

Успео сам да купим билет за 20 вожњи метроом, касирка ме је једва разумела са мојим тарзанским руским. Постоје карте за једну вожњу, 5 вожње, 10, 20, затим недељна карта и месечна.

Сишао сам у метро. Нервозан.



Како да препознам Ивана?

Никад га нисам видео. Гледа ме један. Прилази. Пита ме дал сам ја тај. Јесам брате. Помаже Бог! Води сестру до школе. Са девојкама руковања нема у Русији, то сам знао пре поласка. Много ми је то чудно. Рекох само: привјет.

Док је метро ишао до станице Курская, питања ми разна поставља овај лик, али ја нешто разумем, нешто не. Руси много брзо причају. Одговарам простим речима.

Девојка се само осмехује. Занимљиво јој. Правим грешку за грешком. Што би рекли "издидзам се ко црвик на сирење", бојаги оратим по странсћи језик. У ствари појма немам. Отпратисмо је а затим назад у метро до станице у центру (мислим да је Площадь Револуции).

Центар града, Пуно народа, Кинези, Таџики, Јакути и други. Или што би рекли: све Кинези :)

Москва је популарна дестинација за источне народе.

Споменик маршалу Жукову на тргу Мањеж. Александровски сад(парк) и вечни пламен поред кога је гроб незнаног јунака. Супер за сликање. Ту је и стража која се мења на сваких сат времена.

Црвени Трг. Као са телевизије! От трга Мањеж десно су зидине Кремља и Лењинов маузолеј, лево је ГУМ, велики тржни центар, и најскупљи, полулево је државни историјски музеј,  а право је Храм Василија Блаженог. Све се налази на малој површини.

Тачно се виде оштећења на камену којим је поплочан Црвени Трг. Настала од многобројних парада тенкова. Одавде су војске слате директно на фронт. Москва је морала бити одбрањена од нациста.

Некада је овде била пијаца, за време цара Ивана Грозног.

Фудбал на сред трга. Занимљиво.

Спасская башня. Сат има пречник 3 метра. На врху звезда. Руси се нису одрекли комунизма. На пример, неколико дана у години Волгоград мења име у Стаљинград.



Рус ми нешто прича, ништа га не капирам, препуштам се доживљају.

Идемо пешке северо-источно. Кроз пешачку зону. ФСБ, Федерална Служба Безопасности (Безбедности), у доба комунизма - КГБ.

Враћамо се северно од Кремља, пролазимо малим тргом испред Баљшој театра. Опа ђурђо!

Одмах певам Бајагину песму. Рус се смешка, ништа му није јасно.

Настављамо право и пролазимо поред Државне Думе. Овде се доносе одлуке које и нама пуно значе. Испред Думе, луксузна возила. Криза а?

Улица Тверская. Овде се налазе најскупљи кафићи где најчешће излазе деца богатих Москвича. Споменик оснивачу Москве - Јурију Долгорукому у улици Тверская.

Све је на ћирилици, називи улица, кафића, ресторана. Свака част.

Већ сам уморан а и нисам се јављао кући. Задњи пут ми је Саша дао интернет везу да се јавим. Рус Иван ме води у бар. Наручује полутамно пиво. Испијамо и идемо назад, али не на Кунцевску станицу него на следећу, Молодежнују. Где ме водиш бре?

Тамо купујемо поново пиво  у продавници. Подсећам га да сам чуо за пиво "Девятку". Балтика пиво? Да. Каже, ма то је много јако, око 9% алкохола. Води ме у неко забачено место, успут сазнајем да је он један од вођа навијача ЦСКА. Шта ме снађе, шта ме снађе? :) Нема лоше, Партизан и ЦСКА су братски клубови.

Место је стварно далеко од насеља, густа трава, нека шума. То је неко узвишење где се лепо види град. Долази му друг. Зезају се.



Касно је. Воде ме до метроа. Али шта се сад догађа?

Не могу да нађем стан. Насеље је опкољено шумицом, трагам, залазим у једну уличицу, у другу. Ма није ту!

Мосва је пуна паркова и шумица, таман мислиш да си изашао из града, оно поново велико насеље испред тебе.
Ноге већ не осећам. Први дан а ја већ преморен. После пола сата налазим. Коначно! Али Волође нема у стану.