Субота. Спортски дан.
Другари ме воде на фудбал.
ЦСКА игра против Локомотива
Арена Химки налази се у истоименом насељу, у северном делу Москве. До ње се стиже метроом до станице Речной Вокзал (нисам сигуран, детаља се не сећам) а онда аутобусом до Арене.
Мало каснимо. Ствари се остављају у депоу, руси то зову "Камеро хранение".
На улазу гужва. Почиње меч. Навијачи око мене већ певају навијачке песме а још нисмо ушли. Неке кратке песме сам и научио.
Сазнајем. Карте нам је набавио Иван, момак који ме водио првог дана кроз град. Један од вођа навијача. Карта 1000 рубаља (око 1800 динара), али вође добијају део карата бесплатно.
Иван није присутан, имао је заказану тучу. Хаха! Синоћ ми је Вова показивао снимке навијачких туча. Градски ривали су ЦСКА и Спартак. Њихове вође навијача се макљају у договорено време и на договореном месту. Туче су различите, 10 на 10 или 20 на 20, на пример. А заказују се и туче навијача ЦСКА и Зенита из Санкт Петербурга.
Највернији навијачи ЦСКА су на северној трибини. Ту смо и ми. У центар збивања.
Прво ЦСКА даје го. Изједначава Локомотив. Из пенала.
Полувреме. Пошто је далеко Арена где се поподне игра хокеј, одлучујемо да кренемо раније. На крају полувремена одлазимо.
Метро станица Автозаводская.
Зелена линија метроа.
Пре почетка утакмице свирала се химна Русије. Е овај тренутак сам чекао! Док остали само слушају, ја певам :) А Вови и Каћи занимљиво.
Увек ми је било занимљиво на ТВ-у кад се саплићу играчи а нарочито кад се побију. Или кад ударе о ограду. Е овде сам и то видео уживо. Забава на нивоу.
Два играча се потукоше а судије стоје и не реагују. Тек после десетак секунди реаговаше и раздвојише их.
Утакмица се састоји из трећина. Али колико трећина је било не могу да се сетим хехе.
Свака трећина траје по 20 минута. Пауза између трећина је 10 минута.
Победа Динама од 3:0
Зове ме Вера. Договарали смо се раније да видимо фестивал "Круг Света". Тога дана је фестивал био на Баљшом театру. А ја заборавио.
Предлажем за 20 минута да се нађемо на једној од метро станица у центру.
Каћа иде код Саше у госте, позива ме.
Где сад? Иде ми се и тамо и овамо. Рекох, идем да видим Круг Света и брзо ћу да дођем.
Око театра Баљшој ограда. Полиција. Као да је ратно стање. Гужва. Претрес. Пролази се кроз метал детектор. Каже ми, навикни се, тако је овде често.
А тамо лепота!
Музика арија, оперета а поглед феноменалан. Остајеш без даха.
Снимци са фестивала Круг Света се могу наћи и на интернету. Ево једног снимка:
https://www.youtube.com/watch?v=kPDlhpagvfI
После сат времена гледања ипак морам да идем. У метроу се опраштам од другарице Вере која је мени пуно показала град и пуно времена потрошила. Хвала Вера!
Идем до брата Салета. Кад год одем, једем. И то касно буде, око 10 или 11 увече. Прождрљивац.
И свако вече се жалим на болове у ногама. Они навикли.
Опраштам се од Саше, његове жене и синчића.
Сутра ујутру Каћа лети кући авионом. И са њом се опраштам. Хвала ти пуно на свему!
Одлазим у стан већ помало тужан.
Још сутра, па и ја идем кући.
Другари ме воде на фудбал.
ЦСКА игра против Локомотива
Арена Химки налази се у истоименом насељу, у северном делу Москве. До ње се стиже метроом до станице Речной Вокзал (нисам сигуран, детаља се не сећам) а онда аутобусом до Арене.
Мало каснимо. Ствари се остављају у депоу, руси то зову "Камеро хранение".
На улазу гужва. Почиње меч. Навијачи око мене већ певају навијачке песме а још нисмо ушли. Неке кратке песме сам и научио.
Сазнајем. Карте нам је набавио Иван, момак који ме водио првог дана кроз град. Један од вођа навијача. Карта 1000 рубаља (око 1800 динара), али вође добијају део карата бесплатно.
Иван није присутан, имао је заказану тучу. Хаха! Синоћ ми је Вова показивао снимке навијачких туча. Градски ривали су ЦСКА и Спартак. Њихове вође навијача се макљају у договорено време и на договореном месту. Туче су различите, 10 на 10 или 20 на 20, на пример. А заказују се и туче навијача ЦСКА и Зенита из Санкт Петербурга.
Највернији навијачи ЦСКА су на северној трибини. Ту смо и ми. У центар збивања.
Прво ЦСКА даје го. Изједначава Локомотив. Из пенала.
Полувреме. Пошто је далеко Арена где се поподне игра хокеј, одлучујемо да кренемо раније. На крају полувремена одлазимо.
Метро станица Автозаводская.
Зелена линија метроа.
Пре почетка утакмице свирала се химна Русије. Е овај тренутак сам чекао! Док остали само слушају, ја певам :) А Вови и Каћи занимљиво.
Увек ми је било занимљиво на ТВ-у кад се саплићу играчи а нарочито кад се побију. Или кад ударе о ограду. Е овде сам и то видео уживо. Забава на нивоу.
Два играча се потукоше а судије стоје и не реагују. Тек после десетак секунди реаговаше и раздвојише их.
Утакмица се састоји из трећина. Али колико трећина је било не могу да се сетим хехе.
Свака трећина траје по 20 минута. Пауза између трећина је 10 минута.
Победа Динама од 3:0
Зове ме Вера. Договарали смо се раније да видимо фестивал "Круг Света". Тога дана је фестивал био на Баљшом театру. А ја заборавио.
Предлажем за 20 минута да се нађемо на једној од метро станица у центру.
Каћа иде код Саше у госте, позива ме.
Где сад? Иде ми се и тамо и овамо. Рекох, идем да видим Круг Света и брзо ћу да дођем.
Око театра Баљшој ограда. Полиција. Као да је ратно стање. Гужва. Претрес. Пролази се кроз метал детектор. Каже ми, навикни се, тако је овде често.
А тамо лепота!
Музика арија, оперета а поглед феноменалан. Остајеш без даха.
Снимци са фестивала Круг Света се могу наћи и на интернету. Ево једног снимка:
https://www.youtube.com/watch?v=kPDlhpagvfI
После сат времена гледања ипак морам да идем. У метроу се опраштам од другарице Вере која је мени пуно показала град и пуно времена потрошила. Хвала Вера!
Идем до брата Салета. Кад год одем, једем. И то касно буде, око 10 или 11 увече. Прождрљивац.
И свако вече се жалим на болове у ногама. Они навикли.
Опраштам се од Саше, његове жене и синчића.
Сутра ујутру Каћа лети кући авионом. И са њом се опраштам. Хвала ти пуно на свему!
Одлазим у стан већ помало тужан.
Још сутра, па и ја идем кући.
Нема коментара:
Постави коментар