У центру града, на тргу Мањеж ме чека Алексеј, краће Љоша, Вовин другар. Њега нисам познавао.
У центру града мале али лепе радње. Наравно скупе, али ја обраћам пажњу на једну тезгу са капама. Ушанке са звездама, обичне ушанке. Лепе али цена 1000 рубљи. Скупо ми је то. Продавачица, схвативши да нема од трговине ништа, одмах спушта цену - задња понуда 700 рубљи. Каже јефтиније нећеш да нађеш. Ипак одустајем. Можда одем на пијацу, на руском - вещевой рынок. Тамо сигурно има већи избор а и цене су ниже, ипак је ово центар великог града.
Сунце се пробија кроз сумаглицу, биће још један топао дан. Сви ми кажу да сам имао среће са временом. То лето је било прохладно. А сада, већ недељу дана је топло.
Испред сваког музеја су редови. Сви чекају да купе карту. И губи се доста времена.Савет је да се велики музеји и паркови посећују радним данима и ујутру. Викендом и у току дана може се изгубити цео дан у чекању и питање је да ли се може успети посетити музеј..
Хоћу да видим Храм Василија Блаженог изнутра. Билетарница је испред, цена карте 300 рубаља.
Колико сам схватио, унутра су више мањих црквица, између којих је ходник. У једној од њих пева мушки квартет. Таман да извадим телефон да снимам, одмах ми сигнализује један од певача руком да не снимам. Штета, лепо певају.
После храма, враћамо се Црвеним Тргом, са леве стране се виде људи како улазе у Лењинов маузолеј. Отворен. Идемо да видимо вођу Октобарске револуције и првог комунистичког вођу.
Морамо да прођемо метал детектор, Вађење телефона, кључева и свих металних ствари из џепова. Контрола ригорозна, као на аеродрому.
Поред зидина Кремља био је сахрањен и Стаљин. Сада ко зна где лежи. Али надробна плоча постоји. Поред Стањинове, постоји и још неколико надгробних плоча важних личности комунистичке власти.
Улазимо. Улаз слободан. Маузолеј као да је од црног мермера, све је црно, зидови, под. Пригушено светло. На сваком ћошку стража. Тишина, нема разговора.
Какав призор! Као да је јуче умро. Правимо круг и излазимо. Нема задржавања. Сликање наравно није дозвољено, са свих страна "ждрака" по један стражар.
Успео сам да снимим смену страже код вечног пламена у Александровском саду :-D
Ово је само један део церемоније:
На интернету сам се информисао да је лепо обићи и Државни Историјски Музеј (Государственный Исторический музей). Улаз 300 рубљи (око 500 динара).
Ево и неких слика:
Љоша има неких обавеза и у журби је. Обећавам му да ћу се брзо прошетати кроз музеј.
Међутим, нема шансе ништа брзо да се види. Државни историјски музеј у центру града је ипак велики. Прилазим само мени интересантним излозима и фотографишем. За нормалну посету, треба три до четири сата.
У центру града на улици могуће се сликати са двојником Романова или овом девојком која вероватно представља неку руску принцезу, нисам успео да разумем.
Метро станица Парк Победы.
Има најдуже покретне степенице од свих станица.
Од станице метроа мало пешачења и ту смо. Музеј Панорама Бородинска Битка
Улаз 250 рубаља.
Љоша има неких обавеза и у журби је. Купује ми карту и одлази.
Ово су неке слике у приземљу музеја:
Али кад се попнете степеницама на спрат, ту је оно главно :)
Битка француске војске под комадном славног Наполеона Бонапарте и руске војске под командом Михајла Кутузова 1812. године. Русија је пре тога морала да потпише сепаратни мир са Турском да би се посветила одбрани од Француза. На Балкану је трајао Први Српски Устанак. Због изласка Руса из рата, Турска је лако сломила отпор Срба и Први Устанак је угушен.
Дакле, устанак је сломљен због Наполеона. Ето још једног факта да су нам руси помагали кроз историју.
Мајсторски одрађено. Као да сте у сред битке! Доживљај употпуњују звуци коња и топова. Слика на платну је 115 метара дугачка и 15 метара висока.
Испред музеја је споменик Кутузову.
А онда крећем ка парку Победе и Поклоној Гори. Пешке јер је близу. Између Парка Победе и музеја Бородинске битке је Тријумфална капија.
Парк Победе је изграђен као споменик који ће подсећати на велику жртву коју су руски родољуби и браниоци поднели да би Русија остала независна. Други Светски Рат је. Хитлер је ударио на Русију. На северу траје опсада милионског Лењинграда, на југу се трупе пробијају ка Кавказу, на удару је Стаљинград а у централном делу траје жилав отпор браниоца Москве. На одбрани града раде и жене. Копају се бункери, ровови. Москва не сме да падне у руке Хитлеру!
У централном делу је постављен обелиск висок 141,8 метара који указује на 1418 дана рата.
Центральный Музей Великой Отечественной Войны. Централни музеј великог отаџбинског рата.
Цена карте 250 рубаља. Овај музеј сам посетио сам. Одмах на улазу - комедија.
Касирки кажем: "Пажалуста, даите мње ађин ббиљет дља взвзвзврослих". Збуних се. Мислим се: е мој Иване краљу, да ли је могуће да си толко глуп?! :) Разумела ме је на сву срећу и све је прошло ок. После тога ова ситуација ми је била и смешна. Ево и сад ми смешно :-)
А музеј - огроман! Нема шта нема. Просудите сами:
Ма колико се трудио да пожурим, све је занимљиво и мора се видети. За музеј треба пола дана.
Пао је мрак.
Парк Победе увече:
Сат на трави показује тачно време.
Са Сашом смо посетили и радњу са 100 врсти домаћег пива. Нека полутамна, укус није лош.
Прође и овај дан. Уморан ко пас стижем кући. Касно, око 12 сати.
Не могу да откључам стан. Проблем. Пробам једном, други пут. Неће! Гурам онај кључ, окрећем, неће и неће. На улазним вратима стамбене зграде улази полиција. Двојица у униформи. Обраћају се мени, а ја у оном чучећем положају. Личим као на провалника. Јао мени!
Паспорт пажалуста!
Дајем им пасош а уједно звоним, покушавам Вову да дозовем да ми отвори. Потез очајника. Напетост расте! Отварају се врата, брат Вова полицајцима одмах објашњава да сам му ја гост. Гласно му говорим: Кључ ње работает! Ње работает!
Схватам да је он закључао изнутра.
Полиција ми враћа пасош и одлази. Вероватно су кренули на виши спрат нешто да заврше.
Аух брате!!
За мало да настрадам бре! Страх на врхунцу иако сам цело време мог путовања био смирен.
Пита ме: Одакле полиција овде? Ја му објашњавам да појма немам одакле. Створили се баш кад не треба!
За мало да ме ћоркирају.
Да није било мог цимера, заглавио би у мурији 100%
Опуштам се уз чај, руски чај.
Од Мањежа поглед на југ, ка Црвеном Тргу, у кадру је Државни Историјски музеј
Док сам чекао водича, имао сам друштво :)
У центру града мале али лепе радње. Наравно скупе, али ја обраћам пажњу на једну тезгу са капама. Ушанке са звездама, обичне ушанке. Лепе али цена 1000 рубљи. Скупо ми је то. Продавачица, схвативши да нема од трговине ништа, одмах спушта цену - задња понуда 700 рубљи. Каже јефтиније нећеш да нађеш. Ипак одустајем. Можда одем на пијацу, на руском - вещевой рынок. Тамо сигурно има већи избор а и цене су ниже, ипак је ово центар великог града.
Сунце се пробија кроз сумаглицу, биће још један топао дан. Сви ми кажу да сам имао среће са временом. То лето је било прохладно. А сада, већ недељу дана је топло.
Испред сваког музеја су редови. Сви чекају да купе карту. И губи се доста времена.Савет је да се велики музеји и паркови посећују радним данима и ујутру. Викендом и у току дана може се изгубити цео дан у чекању и питање је да ли се може успети посетити музеј..
Хоћу да видим Храм Василија Блаженог изнутра. Билетарница је испред, цена карте 300 рубаља.
Колико сам схватио, унутра су више мањих црквица, између којих је ходник. У једној од њих пева мушки квартет. Таман да извадим телефон да снимам, одмах ми сигнализује један од певача руком да не снимам. Штета, лепо певају.
После храма, враћамо се Црвеним Тргом, са леве стране се виде људи како улазе у Лењинов маузолеј. Отворен. Идемо да видимо вођу Октобарске револуције и првог комунистичког вођу.
Морамо да прођемо метал детектор, Вађење телефона, кључева и свих металних ствари из џепова. Контрола ригорозна, као на аеродрому.
Поред зидина Кремља био је сахрањен и Стаљин. Сада ко зна где лежи. Али надробна плоча постоји. Поред Стањинове, постоји и још неколико надгробних плоча важних личности комунистичке власти.
Улазимо. Улаз слободан. Маузолеј као да је од црног мермера, све је црно, зидови, под. Пригушено светло. На сваком ћошку стража. Тишина, нема разговора.
Какав призор! Као да је јуче умро. Правимо круг и излазимо. Нема задржавања. Сликање наравно није дозвољено, са свих страна "ждрака" по један стражар.
Успео сам да снимим смену страже код вечног пламена у Александровском саду :-D
Ово је само један део церемоније:
На интернету сам се информисао да је лепо обићи и Државни Историјски Музеј (Государственный Исторический музей). Улаз 300 рубљи (око 500 динара).
Ево и неких слика:
Љоша има неких обавеза и у журби је. Обећавам му да ћу се брзо прошетати кроз музеј.
Међутим, нема шансе ништа брзо да се види. Државни историјски музеј у центру града је ипак велики. Прилазим само мени интересантним излозима и фотографишем. За нормалну посету, треба три до четири сата.
У центру града на улици могуће се сликати са двојником Романова или овом девојком која вероватно представља неку руску принцезу, нисам успео да разумем.
Метро станица Парк Победы.
Има најдуже покретне степенице од свих станица.
Од станице метроа мало пешачења и ту смо. Музеј Панорама Бородинска Битка
Улаз 250 рубаља.
Љоша има неких обавеза и у журби је. Купује ми карту и одлази.
Ово су неке слике у приземљу музеја:
Али кад се попнете степеницама на спрат, ту је оно главно :)
Битка француске војске под комадном славног Наполеона Бонапарте и руске војске под командом Михајла Кутузова 1812. године. Русија је пре тога морала да потпише сепаратни мир са Турском да би се посветила одбрани од Француза. На Балкану је трајао Први Српски Устанак. Због изласка Руса из рата, Турска је лако сломила отпор Срба и Први Устанак је угушен.
Дакле, устанак је сломљен због Наполеона. Ето још једног факта да су нам руси помагали кроз историју.
Мајсторски одрађено. Као да сте у сред битке! Доживљај употпуњују звуци коња и топова. Слика на платну је 115 метара дугачка и 15 метара висока.
Испред музеја је споменик Кутузову.
А онда крећем ка парку Победе и Поклоној Гори. Пешке јер је близу. Између Парка Победе и музеја Бородинске битке је Тријумфална капија.
Парк Победе је изграђен као споменик који ће подсећати на велику жртву коју су руски родољуби и браниоци поднели да би Русија остала независна. Други Светски Рат је. Хитлер је ударио на Русију. На северу траје опсада милионског Лењинграда, на југу се трупе пробијају ка Кавказу, на удару је Стаљинград а у централном делу траје жилав отпор браниоца Москве. На одбрани града раде и жене. Копају се бункери, ровови. Москва не сме да падне у руке Хитлеру!
Гори вечни пламен у централном делу парка
У централном делу је постављен обелиск висок 141,8 метара који указује на 1418 дана рата.
Центральный Музей Великой Отечественной Войны. Централни музеј великог отаџбинског рата.
Цена карте 250 рубаља. Овај музеј сам посетио сам. Одмах на улазу - комедија.
Касирки кажем: "Пажалуста, даите мње ађин ббиљет дља взвзвзврослих". Збуних се. Мислим се: е мој Иване краљу, да ли је могуће да си толко глуп?! :) Разумела ме је на сву срећу и све је прошло ок. После тога ова ситуација ми је била и смешна. Ево и сад ми смешно :-)
А музеј - огроман! Нема шта нема. Просудите сами:
Ма колико се трудио да пожурим, све је занимљиво и мора се видети. За музеј треба пола дана.
Пао је мрак.
Парк Победе увече:
Сат на трави показује тачно време.
Близу је и црква Великомученика и Победоносца Георгија.
Зове ме Саша у госте. Телефоном.
Заборавио сам да кажем да ми је Вова купио сим картицу. И то ми је најбоље завршило посао. Кући се јављам преко апликације за дописивање а овамо се чујем телефоном. А јефтино је испало. Само сам једном допунио кредит, мислим 100 рубљи и наравно, погађате, дао сам паре да ми другар рус допуни кредит :)
Зове ме Саша у госте. Телефоном.
Са Сашом смо посетили и радњу са 100 врсти домаћег пива. Нека полутамна, укус није лош.
Прође и овај дан. Уморан ко пас стижем кући. Касно, око 12 сати.
Не могу да откључам стан. Проблем. Пробам једном, други пут. Неће! Гурам онај кључ, окрећем, неће и неће. На улазним вратима стамбене зграде улази полиција. Двојица у униформи. Обраћају се мени, а ја у оном чучећем положају. Личим као на провалника. Јао мени!
Паспорт пажалуста!
Дајем им пасош а уједно звоним, покушавам Вову да дозовем да ми отвори. Потез очајника. Напетост расте! Отварају се врата, брат Вова полицајцима одмах објашњава да сам му ја гост. Гласно му говорим: Кључ ње работает! Ње работает!
Схватам да је он закључао изнутра.
Полиција ми враћа пасош и одлази. Вероватно су кренули на виши спрат нешто да заврше.
Аух брате!!
За мало да настрадам бре! Страх на врхунцу иако сам цело време мог путовања био смирен.
Пита ме: Одакле полиција овде? Ја му објашњавам да појма немам одакле. Створили се баш кад не треба!
За мало да ме ћоркирају.
Да није било мог цимера, заглавио би у мурији 100%
Опуштам се уз чај, руски чај.
Свака част за текст Иване
ОдговориИзбришиСлажемо се! Добар текст!
ОдговориИзбришиЧак нисам био на многим местима у Москви како Иван =)