Данас Каћа стиже из Београда. Она ми је нашла бесплатно преноћиште код Владимира. Девојка за пример.
За данас нисам имао никакве планове, гро онога што сам забележио у свесци, већ сам посетио. Вера је и данас слободна и обећава ми да ме води на једно занимљиво место.
Метро станица Таганская.
Води ме у бункер хладног рата. Нисам имао појма шта је то.
У доба Хладног рата, али нарочито у време Кубанске кризе, у Москви су грађени подземни објекти, склоништа за елиту. У случају нуклеарног рата са САД-ом могли би да преживе нуклеарне ударе на град. Ко би рекао да испод обичних омањих зграда постоје велики бункери за смештај људи, хране и енергената.
Овај бункер је нарочито грађен с намером. Дубине је 60 метара под земљом а налази се веома близу тачки спајања две линије метроа. У случају нуклеарне опасности, брзо се могло доћи метроом до склоништа из два различита правца.
Да би обишли бункер треба да се скупимо, бар неколико туриста. Цену улазнице не могу да се сетим (можда 600 или 800 рубљи), само знам да је за странца цена карте веома велика.
Бункер се састоји од неколико сектора, нама је дозвољена посета само једном делу.
Фотографисање није дозвољено, али кришом, да водич не види, увек је дозвољено :)
На улазу је сто за портира, који има телефонску везу.
Водич нас уводи у један дугачак тунел. Кад смо сви ушли, одједном је угашено светло. Мрак. Само паник црвено светло гори.
Аларм. Сирена за узбуну
Внимание, внимание! Пажња, пажња! Нуклеарна опасност!
Ядерный удар!
Москва је на удару нуклеарних бомби. Чују се удари.
Тотална нуклеарна штета. Нема преживелих.
Осећај је неописив!
Пали се светло, излазимо.
Улазимо у једну халу са огромним екраном и два старовременска компјутера. Водича помало разумем.
Требају му два добровољца. Вера одмах се јавља и зове и мене.
Седамо за компјутере и чекамо упутства. Један прекидач, други прекидач, код од неколико бројева и једно дугме.
Полетела! Лансирали смо ракету са нуклеарном бојевом главом! Против ядерный удар!
На екрану видимо како полеће. Све је употпуњено звуком мотора ракете. Какав доживљај! Гађам Северноамерички континент!
Адреналин само струји
Шетамо кроз друге просторије. Кришом фотографишем. Ту су разни комуникациони уређаји, макете ракета и друго.
Екскурзија је завршена. Део групе се враћа лифтом. Ја бирам степенице :)
На пола пута, чује се метро.
Захваљујем другарици што ми је све ово показала, стварно је екстра доживљај
Размишљамо где да идемо даље. Саша ми је предлагао "Планетарий". Појма немам шта је то. Предлажем да идемо у тај "Планетарий". Она пристаје. Али гладни смо.
Идемо у ресторан брзе хране (не сећам се да ли је "Шоколадница" или неки други, Мекдоналдс чини ми се да није). Углавном јефтина храна.
Метро станица Баррикадная.
Ево неких слика
Ово је метеорит који је пао из свемира. Још једна интересантна ствар овде.
У главној сали пројекција свемира. Лепо!
Нема снимања нити сликања. Столице се обарају и гледамо у плафон. Пуна сала, можда 200 људи има.
Много лепо. Шетамо свемиром. Пројектују се слике свемира, планета сунчевог система, земље.
Цела пројекција траје сат и по.
Од толико брзог покрета слике на великом екрану, очи се саме затварају. Покушаваш да гледаш али немогуће, ваљда је то нека несвесна реакција мозга. Полузатворених очију гледам.
Излазимо на кров и "будимо се". Као да сам помало хипнотисан.
Занимљив путоказ на крову Планетаријума.
Шта даље?
Вожња трајектом по реци Москви.
Метро станица Киевская.
Обала реке.
Цена вожње која траје сигурно сат времена, можда и више је 500 рубаља. Нећкам се. Много пара сам потрошио.
Одустајем.
Мада, сада се помало кајем. Требало је.
Метро станица Царицыно.
Истоимени парк.
Улаз у парк.
Мој водич има неке обавезе. Подсећа ме како да се вратим до метро станице. Одлази.
Остајем сам. Предвечерје. Народ шета, још је топло.
Код уличног продавца наручујем сладолед. Мароженае (мороженое по-русскии, са нагласком на дуго о).
Парк је супер, чист, уређен.
Ту је и нека црквица.
Много лепо! Ако поново некад дођем, морам да обиђем овај парк још једном.
Зове ме Саша, каже дођи у госте. Стигла је Каћа.
Напуштам парк и успут видим уличног продавца кваса. Морам да пробам. наручујем квас за 50 рубљи, пола литра сока.
Немам меру. Претерао сам. Једва сам попио. Мада је одличан. Домаћи.
Стижем на метро станицу Митино. Са братом Сашом идемо поново по пиво. Иста радња.
Често пишем како пијем пиво, помислиће људи да сам алкохоличар :)
Стижемо у стан. Упознајем се лично са Каћом. Нисам је видео до тад. А толико је ствари учинила за мене!
Договарамо се, сутра идемо у Сергиев Посад.
За данас нисам имао никакве планове, гро онога што сам забележио у свесци, већ сам посетио. Вера је и данас слободна и обећава ми да ме води на једно занимљиво место.
Метро станица Таганская.
Води ме у бункер хладног рата. Нисам имао појма шта је то.
У доба Хладног рата, али нарочито у време Кубанске кризе, у Москви су грађени подземни објекти, склоништа за елиту. У случају нуклеарног рата са САД-ом могли би да преживе нуклеарне ударе на град. Ко би рекао да испод обичних омањих зграда постоје велики бункери за смештај људи, хране и енергената.
Овај бункер је нарочито грађен с намером. Дубине је 60 метара под земљом а налази се веома близу тачки спајања две линије метроа. У случају нуклеарне опасности, брзо се могло доћи метроом до склоништа из два различита правца.
Да би обишли бункер треба да се скупимо, бар неколико туриста. Цену улазнице не могу да се сетим (можда 600 или 800 рубљи), само знам да је за странца цена карте веома велика.
Бункер се састоји од неколико сектора, нама је дозвољена посета само једном делу.
Фотографисање није дозвољено, али кришом, да водич не види, увек је дозвољено :)
На улазу је сто за портира, који има телефонску везу.
Водич нас уводи у један дугачак тунел. Кад смо сви ушли, одједном је угашено светло. Мрак. Само паник црвено светло гори.
Аларм. Сирена за узбуну
Внимание, внимание! Пажња, пажња! Нуклеарна опасност!
Ядерный удар!
Москва је на удару нуклеарних бомби. Чују се удари.
Тотална нуклеарна штета. Нема преживелих.
Осећај је неописив!
Пали се светло, излазимо.
Улазимо у једну халу са огромним екраном и два старовременска компјутера. Водича помало разумем.
Требају му два добровољца. Вера одмах се јавља и зове и мене.
Седамо за компјутере и чекамо упутства. Један прекидач, други прекидач, код од неколико бројева и једно дугме.
Полетела! Лансирали смо ракету са нуклеарном бојевом главом! Против ядерный удар!
На екрану видимо како полеће. Све је употпуњено звуком мотора ракете. Какав доживљај! Гађам Северноамерички континент!
Адреналин само струји
Шетамо кроз друге просторије. Кришом фотографишем. Ту су разни комуникациони уређаји, макете ракета и друго.
Екскурзија је завршена. Део групе се враћа лифтом. Ја бирам степенице :)
На пола пута, чује се метро.
Захваљујем другарици што ми је све ово показала, стварно је екстра доживљај
Размишљамо где да идемо даље. Саша ми је предлагао "Планетарий". Појма немам шта је то. Предлажем да идемо у тај "Планетарий". Она пристаје. Али гладни смо.
Идемо у ресторан брзе хране (не сећам се да ли је "Шоколадница" или неки други, Мекдоналдс чини ми се да није). Углавном јефтина храна.
Метро станица Баррикадная.
Идемо у Планетарий . Цена 150 или 250 рубљи.
Ево неких слика
Ово је метеорит који је пао из свемира. Још једна интересантна ствар овде.
У главној сали пројекција свемира. Лепо!
Нема снимања нити сликања. Столице се обарају и гледамо у плафон. Пуна сала, можда 200 људи има.
Много лепо. Шетамо свемиром. Пројектују се слике свемира, планета сунчевог система, земље.
Цела пројекција траје сат и по.
Од толико брзог покрета слике на великом екрану, очи се саме затварају. Покушаваш да гледаш али немогуће, ваљда је то нека несвесна реакција мозга. Полузатворених очију гледам.
Излазимо на кров и "будимо се". Као да сам помало хипнотисан.
Занимљив путоказ на крову Планетаријума.
Шта даље?
Вожња трајектом по реци Москви.
Метро станица Киевская.
Обала реке.
Цена вожње која траје сигурно сат времена, можда и више је 500 рубаља. Нећкам се. Много пара сам потрошио.
Одустајем.
Мада, сада се помало кајем. Требало је.
Метро станица Царицыно.
Истоимени парк.
Улаз у парк.
Мој водич има неке обавезе. Подсећа ме како да се вратим до метро станице. Одлази.
Остајем сам. Предвечерје. Народ шета, још је топло.
Код уличног продавца наручујем сладолед. Мароженае (мороженое по-русскии, са нагласком на дуго о).
Парк је супер, чист, уређен.
Ту је и нека црквица.
Много лепо! Ако поново некад дођем, морам да обиђем овај парк још једном.
Зове ме Саша, каже дођи у госте. Стигла је Каћа.
Напуштам парк и успут видим уличног продавца кваса. Морам да пробам. наручујем квас за 50 рубљи, пола литра сока.
Немам меру. Претерао сам. Једва сам попио. Мада је одличан. Домаћи.
Стижем на метро станицу Митино. Са братом Сашом идемо поново по пиво. Иста радња.
Често пишем како пијем пиво, помислиће људи да сам алкохоличар :)
Стижемо у стан. Упознајем се лично са Каћом. Нисам је видео до тад. А толико је ствари учинила за мене!
Договарамо се, сутра идемо у Сергиев Посад.
Нема коментара:
Постави коментар