Петак, 8 ујутру. Метро станица Комсомольская.
Ярославский вокзал
Купујемо карте до Сергиевог Посада.
Први пут вожња у класичном руском возу.
Док чекамо Алексеја, прилази нам један необријан старији човек. "Из авиона" се види да је просјак. Пијан ко летва. У пола 9 ујутру. Тетура се и одмах нам тражи ђењги за хљеб. Каћа покушава да га отера, али он не одустаје. Ја не разумем шта говоре, али ми је све јасно. Ћутим иако би му "очитао буквицу".Тек кад му је она рекла да ће звати полицију, он се тргнуо и отишао. "Не надо звать полицию".
Слично као код нас :)
Русима је воз основно средство. Њиме се путује у све крајеве земље. А и јефтин је превоз.
Путовање траje сат и по времена.
У Сергиевом Посаду ми Љоша и Каћа показују класичну руску кућу:
Сергиев Посад је град у Московској области и припада "Златном прстену" односно старим руским градовима. Налази се североисточно од Москве, удаљен 70 км. Настао је поред најпознатијег манастира - Сергиеве Лавре. Оснивач је Св. Сергије Радоњежски. Сергиева Лавра је један од најпосећенијих манастира и место ходочашћа у Русији, поред Оптинске Пустиње и Валаама.
У једној од цркава проналазим икону Св. Николаја Велимировића.
Пуно народа. Верници, поклоници, туристи, азијати..
У манастиру почивају мошти Св. Сергеја Радоњежског, једног од утемељивача руске цркве.
Код његових моштију, по речима мојих водича, свакодневно се чита молитва. Мошти су чудотворне. Многа излечења су се десила. О томе се може наћи и на интернету.
Ваистину су Руси прави верници, ми Срби треба да се стидимо.
Питам да ли се може нешто појести овде, огладнео сам. Кажу може, ту је близу пекара, у склопу манастира. Купујем и "за понети".
Враћамо се истим возом назад.
Пролазећи једном улицом у северном делу Москве, видимо двојицу момака како гурају стару руску Волгу. Зову нас да им помогнемо. Гурамо ауто напред, гурамо у рикверц, неће да упали. Зваће шлеп службу.
Мислио сам да се само код нас гурају аута :)
Предвече идемо поново у шетњу градом. Придружује нам се и Вова. Први пут са њим шетам. Заузет човек.
Још један поглед на Храм Христа Спаситеља.
Још једном шетамо Црвеним Тргом. Фотографишемо се са заставом.
Другари ме воде у Заиконоспаски манастир, строги центар града, 100 метара од Црвеног Трга.
Пењемо се у звонару, време је да звонар, млад човек, звони.
Звона само одјекују. Све траје скоро 10 минута.
Позвани смо на чај. Руси, по њиховим речима, пију много више чаја од вотке.
Али доминантан стереотип код нас, да руси само вотку пију, тешко се мења.
Поглед са звонаре према Кремљу
Враћамо се кући. Пуни утисака.
Ярославский вокзал
Купујемо карте до Сергиевог Посада.
Први пут вожња у класичном руском возу.
Док чекамо Алексеја, прилази нам један необријан старији човек. "Из авиона" се види да је просјак. Пијан ко летва. У пола 9 ујутру. Тетура се и одмах нам тражи ђењги за хљеб. Каћа покушава да га отера, али он не одустаје. Ја не разумем шта говоре, али ми је све јасно. Ћутим иако би му "очитао буквицу".Тек кад му је она рекла да ће звати полицију, он се тргнуо и отишао. "Не надо звать полицию".
Слично као код нас :)
Русима је воз основно средство. Њиме се путује у све крајеве земље. А и јефтин је превоз.
Путовање траje сат и по времена.
У Сергиевом Посаду ми Љоша и Каћа показују класичну руску кућу:
Сергиев Посад је град у Московској области и припада "Златном прстену" односно старим руским градовима. Налази се североисточно од Москве, удаљен 70 км. Настао је поред најпознатијег манастира - Сергиеве Лавре. Оснивач је Св. Сергије Радоњежски. Сергиева Лавра је један од најпосећенијих манастира и место ходочашћа у Русији, поред Оптинске Пустиње и Валаама.
У једној од цркава проналазим икону Св. Николаја Велимировића.
Пуно народа. Верници, поклоници, туристи, азијати..
У манастиру почивају мошти Св. Сергеја Радоњежског, једног од утемељивача руске цркве.
Код његових моштију, по речима мојих водича, свакодневно се чита молитва. Мошти су чудотворне. Многа излечења су се десила. О томе се може наћи и на интернету.
Ваистину су Руси прави верници, ми Срби треба да се стидимо.
Питам да ли се може нешто појести овде, огладнео сам. Кажу може, ту је близу пекара, у склопу манастира. Купујем и "за понети".
Враћамо се истим возом назад.
Пролазећи једном улицом у северном делу Москве, видимо двојицу момака како гурају стару руску Волгу. Зову нас да им помогнемо. Гурамо ауто напред, гурамо у рикверц, неће да упали. Зваће шлеп службу.
Мислио сам да се само код нас гурају аута :)
Предвече идемо поново у шетњу градом. Придружује нам се и Вова. Први пут са њим шетам. Заузет човек.
Још један поглед на Храм Христа Спаситеља.
Још једном шетамо Црвеним Тргом. Фотографишемо се са заставом.
Другари ме воде у Заиконоспаски манастир, строги центар града, 100 метара од Црвеног Трга.
Пењемо се у звонару, време је да звонар, млад човек, звони.
Звона само одјекују. Све траје скоро 10 минута.
Али доминантан стереотип код нас, да руси само вотку пију, тешко се мења.
Поглед са звонаре према Кремљу
Враћамо се кући. Пуни утисака.
Нема коментара:
Постави коментар